ОБАВЕЗА ПРЕМА СЕБИ

Оба ривала имала су своје амбиције у првенству, свакако да је Лига била приоритет у односу на Куп, но улаз у мај је јасно поставио шта је важније. “Мачва” и “Младост” ће бити такмаци и наредне сезоне, али у среду, 9. маја, могу исписати историју изборивши финале Купа! Остаје упитно и са којим саставима ће се сучелити Миловановић и Аничић у првенству, јер сада је оно само предигра Купа Србије.
Прилике попут ове не дешавају се често, некада екипе деценијама чекају да добију шансу да заиграју за трофеј, посебно они тимови који нису у врху нашег фудбала. Када је историја тако близу, умор је ирелевантан, нема се више за шта чувати, а сви ривали којима су “Мачва” и “Младост” постављали “рампу” даљег куп наступа ове сезоне, додатно обавезују да се превазиђу сва ограничења. Шапчанима жреб није био наклоњен, од старта су играли против суперлигашких екипа, али су у пенал серијама налазили пут за наредне рунде, а онда је уследио спектакл и успех за историју против Црвене Звезде. Још играчи Шапчана памте пун стадион против Звезде, сензацију која је задивила многе у Србији, чак и оне неутралне, још виде генерације Шапчана, од најмлађих до најстаријих како стојећи поздрављају успех. Та слика и звук пратиће их и у Лучане. “Црвено-црни” су у сваку куп утакмицу ушли без калкулација и такав приступ се вратио, изборили су могућност да учине нешто што ће се заувек памтити, а највећа обавеза је она према себи и труду који ти је изградио прилику да пишеш историју.
Све је могуће, свакако да је “Младост” фаворит, но ни шансе “Мачве” са 1:1 нису нереалне. Ко зна какав ће исход бити, ко ће у Сурдулицу на финале крајем маја, но опет, по завршетку, треба стати пред огледало. Све је саставни део спорта, победе и порази, но када знаш да си дао све што си могао, колико си могао, да си себе посветио до последњег атома, неуспеси се опросте, а успеси вечно живе у сећањима. У супротном, само о(п)стаје жал.