Рома – Ливерпул

Сасвим је нормално у данашњем свету да дете, нарочито мушког пола, има интересовање за фудбал. А, тек за лигу шампиона.
Седи тако, један тата и његов син и у сред разговора о Косову, док је тата брисао пену од капућина са уста, малиши падне супер идеја на памет.
- Тата, ајмо у Рим да гледамо Рому и Ливерпул. Знаш, то је полуфинале Лиге шампиона. Ливерпул је разбио Рому у првој утакмици, али ништа није готово – предложи стидљиво син оцу.
- Ма, наравно. Чекај да видим само са својим ортаком Ердо(г)аном да неће и он са нама – одговори му ћале.
- Ћао Еро, како иде? А, да ти шаљем ратлук, хоћу царе, него ’оћеш са нама нама у Рим на текму?
- Нећеш, спремаш се за Фајнал фор у Београду? А да, игра Фенербакче. Долазим и ја, наравно. Не брини ништа, доносим кебаб и ладан чај. Видимо се – заврши разговор ћале са Ером из турског света.
Крену онда он да мало објашњава сину како је то сада можда мало зезнуто. Те није примио плату, те како да се организује, морао би још неке људе да поведе, није баш пријатно, Рим је је то.
- Знаш шта, идемо. Позајмићу лову од твог стрике и идемо. Немамо времена да идемо колима, закаснићемо. Знаш сада мере брзину на ауто-путу. Идемо авионом. Јефтиније је да идемо из Ниша, баш доста, али није баш безбедан тај „аеродрум“. Идемо са Сурчина, па шта кошта. Нећу неко време да пијем оне флашице са водом које редовно плаћам. Треба нам и за семенке – одговори му отац.
Син је наравно био пресрећан. Отишли су, а да нико није знао. Толико су усхићени да ни селфи нису стигли да ураде.
- Знаш, сине мој, овако су некада Срби седели у кафићу, пијуцкали капућино, а онда им је нешто кликнуло у глави и док си рекао кекс – отишли у Трст по фармерке. Видиш ли колико смо напредовали. Сада долазимо у Рим на полуфинале Лиге шампиона – сав усхићен исприча отац сину.
Чак су и упознали неки фин свет из нама братског Сплита. Одушевили се људи када су их видели, онако саме, на обичним трибинама, са све кесицама семенки у рукама.
А, на крају утакмице, сви срећни и весели, сем многобројних навијача Роме. И тати беше некако лепо око срца.
- Знаш шта сине мој, идемо у јуну у Русију. Гледаћемо Србију и Бразил. Нећу више да пијем флаширану воду, пићу само ону са чесме и уштедећемо. Можда и стрико крене са нама.