Инфо

10. мај 2018.10. мај 2018.
Змај ноћајски
ФЕЉТОН “СВЕДОЦИ ПРОШЛОСТИ 10”

Змај ноћајски

Митско биће, моћно, несавладиво, храбро, одважно, може све, чак и да из својих чељусти жари пламеном – змај. Непостојећи у стварности, створен у машти непознатих приповедача, постао је симбол, идеал јунаштва. Такав херој постао је потреба народа почетком деветнаестог века, столећа у коме су почињале одлучне битке за ослобођење из канџи Османске империје. Многи су желели да наличе змају, но ако је идеал немогуће достићи, онда се најближе приближио један јунак.
Под благим светлом сталне поставке Народног музеја у Шапцу, у великој витрини поздрављају нас чакшире и светло оружје једног, за обичан народ, надчовека и мистерије. Није имао тачну годину рођења, поуздано место “првог плача” и узрок погибије. Све непознате носио је у себи, а иза себе остављао траг вечних дела и опеваног јунаштва. Звао се Стојан, а упамћен као Змај од Ноћаја.
О рођењу и детињству Стојана Чупића нема много историјских података. Још увек није утврђена тачна година његовог рођења, нити се поуздано зна ко су му били родитељи. Рођен је у Пиви, у Херцеговини, као унук Тоде Добриловића. Из непознатих разлога, Тодо је напустио родни крај, породицу и настанио се у Салашу Црнобарском, у Мачви, ондашњем Алипашином Салашу. После неколико година у Мачву су дошле његове три унуке: Ђурђија, Ката и Стана и са собом повеле малог брата Стојана.
Код непознатог учитеља у Салашу Црнобарском, Стојан је научио да чита и пише. Био је паметан и вредан момак, али без иметка. Као такав, свидео се Страхињи Чупићу из Салаша Ноћајског, богатом човеку, који није имао деце. Од деде Тоде, тражио је да усвоји Стојана. Презиме Чупић добио је по свом поочиму. У периоду пре Првог српског устанка Стојан се бавио земљорадњом и трговином. Прича се да је три пута захваљујући срећи, наишао на закопано благо и тако увећао свој иметак.
Стојан беше висок растом, у појасу танак, плећат, дугих насмејаних образа и великих смеђих бркова. Поседовао је дух средњевековних ритера, стално на коњу у сјајном панциру и са челичном кацигом на глави по стасу и по гласу поетска слика и прилика славних времена. Био је веома речит и говорио је много и лепо на скупштинама у Београду,
Први српски устанак га је затекао као богатог мачванског трговца. Са Карађорђем Стојан се срео у Ваљевској нахији, где је боравио због трговине свињама. Сусрет је био пресудан за његов даљи животни пут. Већ у првој години устанка, Карађорђе га је поставио за мачванског војводу и овластио да сам бира и поставља ниже војне старешине. Одрекао се трговине, богатства и предано се посветио борби српског народа за ослобођење од турског јарма. Са Илијом Срданом из Прњавора и другим виђенијим Мачванима, подигао је Мачву на устанак. На Скупштини у Богатићу, потврђен је његов избор за војводу и извршен избор четних старешина.
Након почетних операција Стојан се повезао са протом Николом Смиљанићем и другим виђенијим мачванским устаницима и са њима деловао највише у Китогу, пресрећући мање турске групе које су ишле из Шапца у Босну. У свакој борби исказао је своју домишљатост и сналажљивост.
Чупић је учествовао и у чувеној бици на Мишару, у августу 1806. године. Сви његови биографи сведоче да је био изузетно храбар, а народна песма га сврстава у ред најистакнутијих војних старешина. Како није изгубио ниједну битку, заслужио је од “раје” надимак ЗМАЈ ОД НОЋАЈА.
После пораза Турака на Мишару, Карађорђе је организовао потере за разбијеним непријатељским јединицама. Том приликом, Стојан Чупић је, по свему судећи, погубио Мулу Сарајлију у Дреновцу. У марту 1806. године, одиграо се познати бој на Салашу Црнобарском. На Змајев предлог, одред српских коњаника се маскирао у турску војску и дочекао Турке у пољу. Лукавство је успело и Турци су били потпуно изненађени.
Док су устаници покушавали да ослободе Шабац, Чупић прелази у Босну где пали турска села. Када су до Турака у Шапцу дошле ове вести, војници су пожелели да напусте град, врате се у Босну и бране своје породице.
На крају лета 1813. године, јаке турске снаге освајале су, један за другим, устаничке позиције. Пале су Лешница и Лозница, а до пресудног боја дошло је на Равњу и Засавици. Стојан Чупић и Милош Обреновић, са 3.000 устаника, стационирали су се у Шанцу који се десним крилом ослањао на Саву, а левим на Засавицу. Упркос јаком отпору шанац је пао. После неуспеха Змај се преко Шапца упутио ка Срему.
Неки од мачванских кметова супротставили су се поновном дизању устанка и војевању са Турцима. Претпостављајући да у то не могу убедити Стојана, одлучили су да му “дођу главе”. На превару су јунака изручили Турцима Мајраш-паше у Бадовинцима. Бачен је у зворничку тамницу где је, после месец дана, задављен гајтаном, а међу народ је пуштен глас да је умро од куге.
Чупићеве врлине и мане, Филип Вишњић је опевао у више песама: Бој на Мишару, Бјелић Игњатије, Хвала Чупићева, Бој на Салашу, Бој на Лозници, Милош Стојићевић и Мехо Оругџић, Лука Лазаревић и Пејза.

М. Живановић и Д. Благојевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa