Уметност и традиција на савремен начин

У времену великих друштвених преокрета и политичких ломова, 1993. године настала је Школа за уметничке занате која је представљала збир неколико малих радионица. Тада су направљени први кораци и наставно особље је радило са пуно љубави, ентузијазма и посвећености, некад у неадекватним условима. Прва генерација ученика од њих 40, уписана је у два одељења на пет образовних профила: конзерватор културних добара, стилски кројач, јувелир, ливац и гравер уметничких предмета. У наредном периоду, увођењем нових образовних профила: фирмописац-калиграф, пластичар уметничких предмета, дрворезбар, клесар и грнчар, уписивано је све више ученика, а 1996. године стиже и званична верификација Школе. Последњих година активности су усмерене на квалитет наставе, координацију рада већа, актива и тимова, као и на активности у области подршке инклузији и стручног усавршавања наставника. Од 2010. године у Школу је уведен нов образовни профил – аранжер, а 2012. године Школа мења назив у Школа примењених уметности, с обзиром на то да у Школи традиција представља основ за иновацију, а уметнички занати се схватају у креативнијем смислу речи, не само као механичко преузимање готових форми, него као трагање за оним што из традиције може плодотворно да зрачи. Данас, осим традиционалних техника у оквиру појединих уметничких заната, ученици се баве и савременим ликовним изразом, кроз графички дизајн, дизајн простора, фотографију и добитници су бројних награда на такмичењима и конкурсима, пре свега из области фотографије, калиграфије и графике.
Школа примењених уметности је данас међу најуспешнијим уметничким школама у Србији, а њени професори Наташа Јовановић и Михаило Симовић проглашавани су за најуспешније педагоге у Србији. Школа је увек имала подршку и града Шапца и Министарства просвете који на прави начин вреднују значај постојања школе оваквог типа.
- Током 25 година постојања Град Шабац је улагао средства у капитално одржавање школске зграде, тако да је наша школа данас модеран, удобан и естетски уобличен простор, оаза мира и креативности. Захваљујемо и Министарству просвете, науке и технолошког развоја које је ове године определило средства за опремање комплетног кабинета за информационе технологије, које свакодневно користимо у настави дизајна, а које иначе представљају и правац у коме се свет данас развија и коме и наша школа тежи – истакла је директорка школе Невенка Ђокић.
Школа остварује међународну сарадњу са уметничким школама из Словеније и Бугарске, ученици учествују и у програмима међународне размене ученика Интеркултура, јер то су вредности које школа промовише.
– Развијање толеранције, сарадње и партнерства, интеркултуралног учења, отвореност за ново и за све што може допринети да уметност и култура, као мера наше људскости, допру до сваког срца. У томе годинама имамо подршку важних установа културе у којима је Школа имала запажену излагачку делатност: Народног музеја Шабац, Библиотеке шабачке, Културног центра Шабац, Музеја града Новог Сада, Педагошког музеја и Музеја Вука и Доситеја у Београду, Руског дома и Студентског културног центра у Београду. Најважнију потврду свог рада Школа примењених уметности добила је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја када је током спољашњег вредновања квалитета рада оцењена највишом оценом, чиме се уврстила у ред најуспешнијих школа у Србији и на то смо веома поносни – истакла је директорка Невенка Ђокић.
Школа учествује у културним и туристичким манифестацијама које организује град Шабац. Такође, сарађује са предшколском установом, основним и средњим школама. Са Медицинском школом „Др Андра Јовановић“ сваке године на Дан духовности организује заједничку хуманитарну манифестацију под називом “Школе отвореног срца”. У сарадњи са Епархијом шабачком, рестауриран је иконостас цркве на Доњошорском гробљу, израђен иконостас у камену за цркву Свете Тројице на Летњиковцу. Као круна доброг пријатељства и сарадње основана је ликовна колонија у манастиру Соко Град, која ће од ове године укључити све уметничке школе из Србије.
Читава плејада младих сликара, вајара, модних дизајнера, графичких и њеб дизајнера и других уметника потекла је из Школе примењених уметности, а данас они чине нову уметничку сцену града.
- Њихово присуство на домаћој и интернационалној уметничкој сцени више је него довољна потврда и награда за наш труд и рад - наводи директорка школе Невенка Ђокић.
Ученици који не наставе школовање обично остају у сфери изабраног занимања и кроз предузетништво, отварањем својих дизајнерских студија или уметничко-занатских радњи успешно материјализују знања и вештине стечене у школи.
- Кад све прође, остаће лепа сећања. Биће ми драго да видим како нечије друге младе руке цртају, сликају, припремају глину, стварају и граде нове светове. Велико хвала дугујемо Школи за сву подршку и пружену могућност да се развијамо, учимо и негујемо своју посебност – навела је ученица четвртог разреда Милица Стојадиновић.
Ана Штимац, бивша ученица и магистар конзервације и рестаурације уметнина радо се присећа својих школских дана.
- Од првог дана када сам примљена у Школу развијала се љубав према изабраном занимању - конзерватор културних добара, а касније и према предмету калиграфија, који је обележио моје школовање и помогао ми да се усавршавам у оквиру предмета Писмо на Академији ликовних умјетности у Загребу. Поред калиграфије, у Школи сам развила и љубав према фотографији и заиста сам срећна што сам имала прилику да будем део такве једне лепе приче, да припадам овој Школи и добијем добру основу која ми је помогла у каснијем школовању везаном за заштиту културних добара. Поред пословног аспекта, много више ме вежу чисте људске емоције, јер сам у неким професорима стекла пријатеље са којима се и данас радо чујем и виђам – навела је Ана Штимац, бивша ученица и магистар конзервације и рестаурације уметнина.