Инфо

10. мај 2018.10. мај 2018.
ЗАНИМАЊА У ПОЉОПРИВРЕДИ РЕЧИМА УЧЕНИКА

Цвећар, узгајивач спортских коња, месар

Без обзира на смер за који се школују, кажу да ће им по изласку из клупа највише значити сећања на професоре који су се трудили да од њих пре свега направе људе, па онда и стручњаке из области за које се школују
За крај серије текстова обједињених називом “Занимања у пољопривреди речима ученика” одлучили смо се да представимо три смера: цвећара, узгајивача спортских коња и месара. Обједињени су не због тога што завређују мање пажње од осталих, него што сва три, по свим мерилима засебна позива имају неколико на први поглед невидљивих заједничких карактеристика. Прва је да се сва три реализују по моделу дуалног образовања, друга да је реч о смеровима где се на посао не чека и трећа, за наше саговорнике најзначајнија спона је да ће ученици са ових смерова, као и сва деца из њихове школе своје средње образовање највише памтити по одличним професорима који их пре свега уче да буду људи, а потом и стручњаци из области за коју се школују.
Месар: сигуран посао већ
након средње школе
Да у будућности буде месар Александар Лукић, ученик завршне године овог смера се одлучио јер је, како наводи, хтео што пре да дође до посла. Око избора свог будућег занимања није се пуно двоумио, а данас је каже више него задовољан стеченим знањем и условима за усвајање професије које је у Средњој пољопривредној школи имао.
-Жеља ми је била да одмах након средње школе почнем да радим, да имам своју плату, да ми иде радни стаж. Због тога ми се након основне школе звање месара чинило савршеним. Данас, три године касније, ни у једном тренутку се нисам покајао, јер сам научио све што ми је потребно за обављање овог посла и сасвим сам сигуран да ћу кад завршим почети да радим - каже Александар.
Да би неко постао месар за три године неопходно је да стекне теоријска и практична знања из обраде меса као и области прављења сухомеснатих производа и њихове продаје. Добар месар, мора у сваком тренутку знати да процени да ли је животиња здрава или јој је потребна ветеринарска помоћ, треба да овлада свим вештинама процедуре клања, буде упућен у методе конзервације хране, начине паковања у амбалажу.
-Стручне предмете имамо од прве до треће године. Учимо основне операције и мерења у месарству, машине и алате. У трећој години имамо прераду меса и угоститељство, тако да они који су заинтересовани за овај предмет могу да наставе његово изучавање на вишој школи - објашњава Александар и додаје:
-У школи имамо добре услове за рад, дом, практичну наставу обављамо у месарама. Ја конкретно идем у “Мачванку” на Думачи, а колико смо добри говори податак да већина нас остане да ради на истим местима где је одлазила на праксу.
Узгајивач спортских коња: тражени већ од прве
генерације
Смер који у шабачкој Пољопривредној школи постоји тек две године, а изазива огромно интересовање како код будућих ученика, тако и послодаваца. Иако су први ученици овог профила у клупе сели тек 2016. године, данас је сасвим извесно да од њих по окончању школовања неће радити само онај ко то не буде хтео.
Реч је о узгајивачима спортских коња, занимању који од предиспозиција тражи, по речима Теодоре Милинковић, ученице друге године, пре свега неизмерну количину љубави према животињама.
-Волим коње. То је пресудно. Када сам се уписивала на листи жеља ми је био ветеринарски техничар и узгајивач спортских коња. Драго ми је што сам баш на овом смеру завршила јер ме коњички спорт баш привлачи, а начин на који у пракси фукционише настава је одличан. Радимо све око коња, учимо како да их негујемо, хранимо,бринемо о њима, идемо у Школу јахања, учимо да прескачемо препоне - објашњава Теодора и тврди да ће сви њени другари са смера на крају школовања бити спремни да процене за који вид спорта је спремно одређено грло, испланирају тренинг, негују и поткују своје или туђе четвороножне љубимце.
Што се тиче практичне наставе, услови су идеални. На школској економији неколико година уназад успешно функционише Школа јахања, отворена и за грађанство, а однедавно је регистрован и Коњички клуб “Таур”, који је већ остварио запажене успехе на такмичењима у прескакању препона, и тиме овај спорт после више од пола века у Шапцу вратио у званичне токове.
Цвећар/вртлар: они који
негују лепоту
Треће занимање које представљамо у овом броју фокусирано је на лепоту. Тако тврди и Јелена Ђерић, ученица друге године смера цвећар-вртлар. Она каже да је школу уписала руководећи се идејом да је рад са цвећем лепа и креативна вештина, мада, искрено не зна где ће је пут после средње школе одвести.
-Волим да радим са цвећем, а у школи научимо све што треба да знамо да би радили са њиме. Имамо стакленик, предивне расаднике и школско двориште и парк на чијем уређењу смо ангажовани. Доста радимо, али и много научимо. Копамо, плевимо расађујемо... ништа нам није страно и јако сам задовољна овим смером. Након школе можемо да радимо у цвећари, да аранжирамо цвеће, мада ја не знам шта ћу даље. Чекам да видим шта ћу до краја да научим, па ћу онда да одлучим - каже Јелена.
Након трогодишњег школовања цвећари су оспособљени да гаје и тргују свим врстама цвећа, праве цветне аранжмане и букете од резаог цвећа и растиња, док вртлари уређују и одржавају вртове и зелене површине, паркове, спортске терене... Штите биље од обољења и штетних инсеката.
Т.Т.

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa