Инфо

24. мај 2018.24. мај 2018.
Љубав  и мода
ФЕЉТОН “СВЕДОЦИ ПРОШЛОСТИ”
12 – НАРОДНИ МУЗЕЈ ШАБАЦ И ГЛАС ПОДРИЊА

Љубав и мода

Напредак и развој друштва огледају се кроз процес еманципације жене и њеног положаја. После векова у којима је жена, уколико није део владарске породице, углавном представљала слушкињу мужа, домаћицу која ретко напушта свој дом, а улози спремачице придодаје и репродуктвивну функцију, у складу са потребама уже и шире околине, деветнаесто столеће прави отклон и промену. Није то још велика промена, с обзиром на наслеђе блиског истока свеприсутно код нас у период власти Османске империје, али све више даме бораве ван кућа, улепшавају јавна места, а својим одевањем привлаче пажњу. Ипак, нигде отменијег друштва и значајнијих људи него на балу.
Широке сукње, дуге шлепове и корсете, заменила је витка и висока фигура. Равна и једноставна линија одеће која је откривала природан облик тела. На тај начин постављена је основа савременог начина одевања и задати су основни елементи моде 20. века.
Почетком прошлог столећа доминирала су два стила одевања: преподневни (пословни) и поподневни (вечерњи). Преподневна неформална или пословна одећа, састојала се од костима са равном сукњом до чланка и дугог жакета. Зимски костими израђивани су од мушких штофова, дезена и боја типичних за мушка одела, а летњи од јаких платнених и свилених тканина. Блузе су биле у стилу кошуљице. Дневне хаљине су једноставног кроја од меканих вунених, памучних и свилених тканина, најчешће са везеним декоративним додацима.
- Поподневне или вечерње хаљине, израђене су од лаких тканина (воал, муслин, памучни и свилени жоржет, сатен, шифон итд.). Нешто су компликованијег кроја и више украшене од оних свакодневних. Из европског костима ранијих времена позајмљена је “Медичи” крагна, затим ампир линија, као и драпирање тканине. Богати извор идеја пружао је далеки Исток, копирање јапанских кимоно рукава и израде кућних хаљина по угледу на традиционалну одећу. Тако се у женској моди појавио оријентални турбан, харемске шалваре, велови који су покривали доњи део лица, дуге ниске бисера, обиље украса од перлица и шљокица. Већину ових детаља преточио је у европски модни костим један од најоригиналнијих француских креатора свих времена, Пол Поаре. Ипак, нису сви делови ове егзотичне одеће били подједнако прихваћени, посебно шалваре, осим тунике разних дужина која се појављивала у свим креацијама моде 1911-1914. То је била једна од најзначајнијих новина из предратног периода, а касније је послужила као основа за стварање кратке хаљине.
Балска хаљина Јармиле Чалић, супруге сликара Стевана Чалића, пореклом Чехиње, седамдесетих година укључена у стару сталну поставку Народног музеја у Шапцу. Шивена је у Бечу, фирми “Вилхем” (Њилхелм јунгманн унд неффе), мануфактури која и данас траје.
- То је хаљина која говори о настанку нове моде почетком 20. века. Реч је о одевном предмету намењеном искључиво за балове или сличне забаве, као једна вечерња варијанта. Комплетно је урађена од свиле, чак и постава. Позади има дугачак шлеп и већи део површине украшен је стакленим перлицама. Тако је потпуно јасно да је реч о хаљини која се искључиво носила у посебним приликама. Када су Стеван и Јармила дошли у Шабац 1925. године, она је понела хаљину – истакла је Татјана Марковић, музејски саветник Народног Музеја у Шапцу.
Балска хаљина враћена је у сталну поставку Народног музеја после рестаурације коју је урадила Одељење за превентивну заштиту, конзервацију и рестаурацију Етнографског музеја у Београду.

М. Живановић и Д. Благојевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa