Све чешће болест младих

Дијабетес је стање хроничне хипергликемије (повишен ниво шећера у крви) које доводи до настанка хроничних компликација на мултиплим органским системима, чиме се значајно смањује квалитет живота, као и животни век болесника. Последњих година, од ове болести све чешће оболевају млади људи.
Обично се говори о дијабетесу типа 1 или типа 2. Људима који се нису срели са овом болести код себе или неког блиског, то не значи много. По чему се разликују ова два типа дијабетеса?
-Тип 1 дијабетеса је ређи и пацијенти са овом дијагнозом имају од самог старта потпуни недостатак свог инсулина, услед пропадања бета-ћелија ендокриног дела панкреаса који је одговоран за лучење инсулина. Далеко чешће оболевају млади људи, који доживотно себи дају инсулин. Инсулинска терапија је код типа 1 неопходна и незаменљива, док код типа 2 дијабетеса, који је далеко чешћи, бета-ћелије пропадају постепено па болесници имају различите терапијске опције. Пацијенти могу правилном и квалитетнијом исхраном, уз велики број врста оралних лекова, да дуго држе своју болест под контролом и тиме чувају свој преостали инсулин. Наравно, како је болест прогресивна, тако је и терапија агресивнија , па у одређеном моменту и они прелазе на инсулинску терапију.
Све чешће млади оболевају од ове болести. Који су највећи фактори ризика?
-Етиопатогенеза дијабетеса тип 2 није ентитет који је до краја изучен, али знамо сигурно да гојазност, одсуство физичке активности, пушење и прекомерено уношење рафинисаних угљених хидрата представљају највеће факторе ризика.
Који су најчешћи симптоми дијабетеса и шта је први сигнал да би требало проверити ниво шећера у крви?
-Прва манифестација дијабетеса јесте повишен ниво шећера у крви и одликује се појачаним жеђањем, честим мокрењем, при чему болесник губи на телесној тежини и има лоше опште стање организма.
Ова болест се не лечи. Колико се и на које начине може држати под контролом? Једно од мишљења је да људи оболели од дијабетеса до краја живота треба да носе уз себе инсулинске ињекције. Мора ли ова болест значајно да утиче на квалитет живота?
-Болесници морају да од тренутка дијагнозе, посвете значајну пажњу својој исхрани и физичкој активности. Ништа мање није битно правилно узимање лекова у договору са лекаром , и наравно, редован долазак на контролу. Што се тиче инсулинске терапије, треба истаћи да није пријатна, да захтева помоћ и разумевање околине, али да је то једино што може спречити настајање тешких и неповратних компликација.
Које су најчешће компликације изазване дијабетесом?
-Компликације делимо на микро и макроваскуларне, у зависности од величине крвног суда који је повређен. Микроваскуларне су болести бубрега (нефропатија), болести очију (ретинопатија) и болести нерава (неуропатија). Макроваскуларне компликације укључују оштећења великих крвних судова мозга, срца и доњих екстремитета.
Колико је важно постојање саветовалишта за оболеле од дијабетеса?
-У лечењу пацијента оболелог од дијабетеса учествује велики број здравствених стручњака и јако је битно да сви буду еквивалентно укључени у процес успостављања добре гликемијске контроле. Пацијент од ендокринолога добија предлог терапије и едукацију о свом тренутном стању, од медицинске сестре упутство о правилној примени лекова и значају самоконтроле, док лекар опште праксе заједно са лекарима из Саветовалишта за дијабетес, једном месечно проверава све претходно наведено, са циљем да терапија и свест о озбиљности болести на крају доведе болесника у стање добре гликорегулације и нормогликемије. Саветовалиште за дијабетес је неопходно управо због свих питања и страха који пацијенти имају од болести и представља увек отворена врата за помоћ пацијенту.