КАКВЕ СУ ПОСЛЕДИЦЕ ЛАЖНИХ ДОЈАВА О ПОДМЕТНУТИМ БОМБАМА
СЕЈАЧИ СТРАХ
Позиви анонимних особа да су подметнули бомбу у некој јавној установи постали су редовна вест у медијима. Ова пракса не само да блокира рад установа и институција и троши време специјалних полицијских служби, већ, што је много опасније, сеје панику и страх међу људима. Шта је циљ лажних дојава, јесу ли оне синхронизоване и могу ли се спречити? Какве су од оваквих гласина последице по свест грађана
Појава лажног пријављивања подметнутих бомби у установама и на јавним местима, настала пре неколико година, последњих недеља попримила је значајније размере не само у Београду, у коме је иначе честа, већ и по другим градовима у Србији. Мало-мало, па медији објаве вест да је неко пријавио да је подметнута бомба у неком објекту. Недавно је једна таква дојава преплашила и запослене у градској управи и у Основном суду у Шапцу.
Запослени у згради за коју се сумња да се у њој налази експлозивна направа излажу се вишечасовном напуштању објекта, страху и паници. Губе се сати и сати док специјалистичке јединице МУП-а Србије не прегледају терен и не констатују да ли бомба заиста постоји или не. Углавном и на срећу, реч је о лажној узбуни. Сејачи страха тако, из неког, само њима знаног разлога, сеју најгоре семе панике међу обичним народом, који, унезверен, напушта своја радна места и чека да полиција обави свој посао.
Запослени у згради за коју се сумња да се у њој налази експлозивна направа излажу се вишечасовном напуштању објекта, страху и паници. Губе се сати и сати док специјалистичке јединице МУП-а Србије не прегледају терен и не констатују да ли бомба заиста постоји или не. Углавном и на срећу, реч је о лажној узбуни. Сејачи страха тако, из неког, само њима знаног разлога, сеју најгоре семе панике међу обичним народом, који, унезверен, напушта своја радна места и чека да полиција обави свој посао.
Најновији број
18. април 2024.
