Како јавља Рода Рода

У Народном музеју представљена је књига „Рода Рода - Српски дневник извештача из Првог светског рата“. На промоцији говорили су мр историчар Бранислав Станковић, уредник ИК Прометеј Зоран Колунџија, књижевник Вуле Жунић и ауторка др Гордана Илић Марковић.
Књига доноси нова сазнања о стваралачком опусу Рода Роде (аустријског писца Александра Росенфелда познатијег по псеудониму Рода Рода), који је представљен и анализиран искључиво као сатиричар, као и преводе текстова овог писца који до сада нису објављени на српском језику. Деловање Рода Роде ауторка књиге посматра у контексту аустроугарског Ратног пресбироа, где је био ангажован као ратни извештач и први стигао у Србију. Посебну пажњу др Гордана Илић Марковић посветила је текстовима везаним за Србију и време Првог светског рата. Приликом свог истраживања је користила обимну необјављену грађу из бечких архива у којима се чува заоставштина Рода Роде.
- Књига је само део веће студије упоређивања пропаганде Краљевине Србије и Аустро-Угарске у време Првог светског рата и онда се Рода Рода појавио као најзанимљивијиа личност у том контексту. Алкесандар Росенфелд одрастао је у Славонији и познавао је језик, културу и због тога његово писање има другачију вредност у односу на остале ратне извештаче тог периода. Почиње да пише у време Анексионе кризе. Он је изузетан књижевник и критичар друштва. Имали смо ту срећу или несрећу да је извештавао у рату против Србије. Први коме је дозвољено да дође на освојену териоторију био је управо Рода Рода и дошао је у Шабац из Галиције. На духовит и врло суптилан начин је провлачио пропаганду кроз своје текстове. Због тога је био одличан извештач и читаоци су веровали у оно што је писао. Користио је богат речник, иако је у питању пропаганда и то не очекујемо, али то је одлика Роде Роде и његовог књижевног стила. По завршетку рата прелази на критику немачког друштва и потпуно другу страну – истакла је др Гордана Илић Марковић.