ЗАШТО ЈЕ СРБИЈИ ВАЖАН 27. МАРТ
ПОНАВЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ
Опет смо се сетили 27. марта 1941. године! Електронски и други медији посветили су овом догађају значајну пажњу и подсетили да је тог дана Србија устала против срамотног споразума који је, два дана раније, председник тадашње југословенске владе, Драгиша Цветковић, у Бечу потписао са Хитлеровим министром спољних послова, Рибентропом и привезао Краљевину Југославију за Тројни пакт. Наводно, обезбедио јој је неутралност.
На тој клаузули о неутралности засноване су све актуелне „теорије“ да је Југославија могла да се сачува од страдања у Другом светском рату и да се касније прикључи победницима, као што су то урадили многи други европски народи. Би ли Хитлер одржао реч, не можемо никад знати, јер историја не познаје аргументацију „шта би било да је било“. Али, ако се направи паралела са неким другим уговорима које је вођа Трећег рајха потписивао, онда се може лако уочити да их је заборављао и газио чим му се за то указала прва прилика. Такав је уговор потписан са СССР-ом из 1939, у који Хитлер није веровао ни тренутка и погазио га је две године касније, нападом на Совјетски Савез. Зато се поставља питање: ако је Хитлер погазио уговор са моћним Совјетским Савезом, шта би га спречило да то исто уради са малом, заосталом и међусобно посвађаном Југославијом?
Ништа! У свом освајачком походу према Истоку он је користио све ресурсе свих држава који су му се налазили на путу. Ипак, било му је лакше да их користи без отпора домицилног становништва. Зато је 25. марта и потписан Уговор о приступању Југославије Тројном пакту. И зато је, кажу, буквално побеснео кад је само два дана касније, 27. марта 1941. године, народ Србије устао и срушио и Цветковића и уговор и определио се за отпор. И зато је Немачка, само десет дана касније, 6. априла, до тада незабележеним нападом из ваздуха сравнила Београд са земљом.
На тој клаузули о неутралности засноване су све актуелне „теорије“ да је Југославија могла да се сачува од страдања у Другом светском рату и да се касније прикључи победницима, као што су то урадили многи други европски народи. Би ли Хитлер одржао реч, не можемо никад знати, јер историја не познаје аргументацију „шта би било да је било“. Али, ако се направи паралела са неким другим уговорима које је вођа Трећег рајха потписивао, онда се може лако уочити да их је заборављао и газио чим му се за то указала прва прилика. Такав је уговор потписан са СССР-ом из 1939, у који Хитлер није веровао ни тренутка и погазио га је две године касније, нападом на Совјетски Савез. Зато се поставља питање: ако је Хитлер погазио уговор са моћним Совјетским Савезом, шта би га спречило да то исто уради са малом, заосталом и међусобно посвађаном Југославијом?
Ништа! У свом освајачком походу према Истоку он је користио све ресурсе свих држава који су му се налазили на путу. Ипак, било му је лакше да их користи без отпора домицилног становништва. Зато је 25. марта и потписан Уговор о приступању Југославије Тројном пакту. И зато је, кажу, буквално побеснео кад је само два дана касније, 27. марта 1941. године, народ Србије устао и срушио и Цветковића и уговор и определио се за отпор. И зато је Немачка, само десет дана касније, 6. априла, до тада незабележеним нападом из ваздуха сравнила Београд са земљом.
Најновији број
25. април 2024.
