Иницијатива за усвајање закона "Родитељ - неговатељ"
Свакодневна борба
Закон се предлаже као допуна Закону о социјалној заштити и подразумева изједначавање статуса родитеља деце са тешкоћама са статусом хранитеља, у овом случају под називом статус неговатеља
Удружење Европски центар за екологију недавно је организовало информативни штанд на платоу испред Старе Робне куће како би Шапчане упознали са иницијативом за усвајање закона "Родитељ-старатељ". Дељењем флајера и налепница чланови Удружења суграђанима су указали на значај иницијативе и усвајање Закона којим би родитељи деце са тежим обољењима или сметњама у развоју били изједначени са статусом хранитеља.
Ускраћени за основна права
- Родитељима деце са вишеструким сметњама у развоју, деце која су у потпуности зависна у задовољењу основних животних потреба од стране друге особе, ускраћена су основна права, а пре свега право на рад и зараду како би задовољили многобројне потребе детета са сметњама у развоју које често већ одрастао човек и којем је често неопходна скупа терапија. А због стања детета родитељи не могу да га повере на чување другој особи из здравствених разлога. Све ово доводи и до тога да ти родитељи неће имати ни пензију онда када буду остарили, а њихова деца и даље неће моћи да се старају сама о себи. Због свега је неопходно да се ова проблематика законски регулише – истакао је Дејан Павловић, Удружење Европски центар за екологију.
Закон "Родитељ – неговатељ" се предлаже као допуна Закону о социјалној заштити и подразумева изједначавање статуса родитеља деце са тешкоћама са статусом хранитеља, у овом случају под називом статус неговатеља. Родитељи деце са сметњама у развоју и многобројна стручна јавност су покренули иницијативу за признавање статуса "Родитељ – неговатељ" из оправданих разлога. Имати дете са сметњама, тешкоћама у развоју или тешким болестима свакако није ничија жеља и када се догоди да брачни пар добије дете са сметњама или потешкоћама то утиче на живот целокупне породице. Упркос проблемима на које наилазе и без подршке родитељи деце храбро улазе у борбу.
Тешко је, али се боримо
Шапчанка Катарина Ивановић је самохрана мајка девојчице која има ретку мутацију гена. Свакодневно се суочава са проблемима, јер не нема адекватну системску и институционалну подршку. Усвајањем Закона "Родитељ – неговатељ" њена свакодневна борба била би мало лакша.
- У Словенији је установљено да има редак генетски поремећај, у питању је КЦНЉ2 мутација. Она је један једини пацијент у Србији са таквом мутацијом гена. Лекари овде веома мало знају о томе. Постоји Фондација у Америци која се бави генетским истраживањем и они имају податке да је у свету регистровано око 500 пацијената са овом ретком мутацијом. Дете захтева пажњу двадесет четири сата дневно. Недавно ми је истекло породиљско одсуство. Мајкама које су биле на продужетку продоиљског због посебне неге детета тај статус је престао 1. јула је када је на снагу ступио нови Закон. Дете је остварило право на туђу негу и помоћ, али нам је и потребна друга врста помоћи. Три пута недељно путујемо у Београд због вежби. У Шапцу не постоји Удружење где би могло да се учлани дете са ретким генетским поремећајем. Сада морам да се вратим на посао, а дете немам где да оставим. Потребно је да има персоналног асистента, али су ми рекли још увек мала за то, као и за вртић, који није опција. Веома је тешко, али се боримо и наставићемо борбу, јер сва та мала бића у нашим очима су велики хероји и због њих смо ту и морамо да будемо јаки – истиче Катарина.
Закон се предлаже, али и одлаже већ шесту годину и његовим усвајањем и доношењем би ови родитељи би добили републички минималац и радни стаж, што је чак и мање него помоћ коју добијају хранитељи.
Ускраћени за основна права
- Родитељима деце са вишеструким сметњама у развоју, деце која су у потпуности зависна у задовољењу основних животних потреба од стране друге особе, ускраћена су основна права, а пре свега право на рад и зараду како би задовољили многобројне потребе детета са сметњама у развоју које често већ одрастао човек и којем је често неопходна скупа терапија. А због стања детета родитељи не могу да га повере на чување другој особи из здравствених разлога. Све ово доводи и до тога да ти родитељи неће имати ни пензију онда када буду остарили, а њихова деца и даље неће моћи да се старају сама о себи. Због свега је неопходно да се ова проблематика законски регулише – истакао је Дејан Павловић, Удружење Европски центар за екологију.
Закон "Родитељ – неговатељ" се предлаже као допуна Закону о социјалној заштити и подразумева изједначавање статуса родитеља деце са тешкоћама са статусом хранитеља, у овом случају под називом статус неговатеља. Родитељи деце са сметњама у развоју и многобројна стручна јавност су покренули иницијативу за признавање статуса "Родитељ – неговатељ" из оправданих разлога. Имати дете са сметњама, тешкоћама у развоју или тешким болестима свакако није ничија жеља и када се догоди да брачни пар добије дете са сметњама или потешкоћама то утиче на живот целокупне породице. Упркос проблемима на које наилазе и без подршке родитељи деце храбро улазе у борбу.
Тешко је, али се боримо
Шапчанка Катарина Ивановић је самохрана мајка девојчице која има ретку мутацију гена. Свакодневно се суочава са проблемима, јер не нема адекватну системску и институционалну подршку. Усвајањем Закона "Родитељ – неговатељ" њена свакодневна борба била би мало лакша.
- У Словенији је установљено да има редак генетски поремећај, у питању је КЦНЉ2 мутација. Она је један једини пацијент у Србији са таквом мутацијом гена. Лекари овде веома мало знају о томе. Постоји Фондација у Америци која се бави генетским истраживањем и они имају податке да је у свету регистровано око 500 пацијената са овом ретком мутацијом. Дете захтева пажњу двадесет четири сата дневно. Недавно ми је истекло породиљско одсуство. Мајкама које су биле на продужетку продоиљског због посебне неге детета тај статус је престао 1. јула је када је на снагу ступио нови Закон. Дете је остварило право на туђу негу и помоћ, али нам је и потребна друга врста помоћи. Три пута недељно путујемо у Београд због вежби. У Шапцу не постоји Удружење где би могло да се учлани дете са ретким генетским поремећајем. Сада морам да се вратим на посао, а дете немам где да оставим. Потребно је да има персоналног асистента, али су ми рекли још увек мала за то, као и за вртић, који није опција. Веома је тешко, али се боримо и наставићемо борбу, јер сва та мала бића у нашим очима су велики хероји и због њих смо ту и морамо да будемо јаки – истиче Катарина.
Закон се предлаже, али и одлаже већ шесту годину и његовим усвајањем и доношењем би ови родитељи би добили републички минималац и радни стаж, што је чак и мање него помоћ коју добијају хранитељи.
М.Ж.
Најновији број
18. април 2024.
