Инфо

12. јул 2018.12. јул 2018.
Хлебно жито, сељачка мука
НА КРАЈУ ЖЕТВЕ ПШЕНИЦЕ У МАЧВИ

Хлебно жито, сељачка мука

Са ценом од 16. динара за килограм, новог зрна пшенице, произвођачи не могу да надокнаде основна улагања. - Опет је држава заказала. Морала је посредством надлежног Министарства да створи одговарајући амбијент, не да тргује пшеницом, каже Драгорад Мисојчић, произвођач из Шеварица
Без обзира што се утишала бука комбајна и друге пољопривредне механизације, са мачванских њива под пшеницом, расте незадовољство ратара, због ниске откупне цене, хлебног зрна, која се креће око 16. динара за килограм, а касније и знатно ниже. С друге стране велики број произвођача пшенице су срећни, јер су како-тако, између два кишна облака успели да пожању и пшеницу сместе на сигурно. У моменту је било да нико од откупљивача није желео да прими пожњевени род, јер је кажу пшеница “проклијала”. Врло брзо су се предомислили и пријем је настављен, наравно уз контролу и уобичајене одбитке, пре свега на нечистоћу. Други параметри су мање-више занемарени.
Жетеоци са којима смо разговарали кажу да је у почетку овог, једног од најважнијих летњих послова принос био изузетно добар ( Кретао се од шет до осам тона по хектару) а ни квалитет овогодишњег зрна пшенице није заостајао ( до 80. одсто хектолитар). У каснијој жетви приноси су били мањи и тону по хектару, а ни квалитет рода често није био задовољавајући. С тим у вези дошло је до снижавања и онако ниске цене, која, кажу ратари не може да "покрије" основна улагања.
- Под изговором да је зрно проклијало сада га плаћају око 12. динара за килограм, неки још ниже. То је баш понижавајуће, а о некаквој заради нема ни говора, каже Живорад Мартиновић, пољопривредни произвођач из Богатића. Ни његове комшије нису задовољне ценом овогодишњег жита и складиште га у силосе у нади да ће касније бити боље.
- Држава би морала да створи амбијент за исплативију жетву пшенице, не да њоме тргује. И овог пута су заказали, а жетеоци остављени да се сами сналазе, како знају и умеју. Ово је стратешка производња за сваку државу и такав третман треба да има и код нас. Отварањем граница и падом царинских баријера, српска пољопривреда и сељак су доведени до “просјачког штапа”. Слаба је вајда од врхунских селекционара и домаћих сорти пшенице, које су по родности равне и боље од увозних, кад тржиште све то поништи и изјалови рад читавог тима стручњака и веселих сељака, каже Драгорад Мисојчић, из Шеварица, који је на својим њивама ове године имао седам хектара под пшеницом. Он је и самокритичан. За незавидну ситуацију сељака, окривљује и њихову неорганизованост у односу према држави.
- Доста нам је “празних” прича о оживљавању села и великим издвајањима за ту намену, кад ситуација на терену све то демантује. Сељаци морају да се удружују, да се изборе за веће присуство у српском парламенту и тамо се изборе за повољнији положај у друштву, објашњава Мисојчић.

Љ. Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa