ПРВА ШАПЧАНКА У ВИШОЈ БАЛЕТСКОЈ ШКОЛИ “ЛУЈО ДАВИЧО”
НА ВРХОВИМА ПРСТИЈУ ДО СНОВА
Писали смо већ о Тари, али не постоје речи које могу описати њен лет. Звезде су је одабрале да јој поклоне дар који имају само ретки. Тара је балет, игра и покрет. Док пркоси гравитацији остварује своје снове
Чини се да је Тара проходала на врховима прстију. Балет је био њена омиљена игра. Прве, а и многе касније балетске кораке начинила је у својој соби. Практично самоука освајала је прва места на свим такмичењима на којима се појавила. Док су њене вршњакиње маштале о „Звездама Гранда“ Тара је сањала неке много озбиљније сцене.
Тара Цветковић је прва Шапчанка која је завршила основну Балетску школу „Лујо Давичо“. Такође је прва Шапчанка која је уписала виши степен ове школе, са још само 11 девојчица.
Због огромног талента дозволили су јој да основну балетску школу у Београду заврши ванредно, да би упоредо могла у Шапцу да похађа ОШ „Николај Велимировић“. Чести, понекад свакодневни одласци у Београд били су исцрпљујући, али је Тара све заборављала када уђе у салу за игру. Истовремено, у редовној школи била је одличан ђак.
Полагала је и редован матурски испит и одлично га урадила.
-Ветеринарски техничар ми је био први смер на листи жеља. Помагање животињама је једино што ме интересује уз балет, каже Тара док мази Твити, мешанца ког је недавно пронашла на Старом Граду и повела са собом кући.
Недостајао је новац. Недостајао је простор. Недостајао је професионални учитељ... Али је увек постојао сан. Фалило је свега сем жеље и љубави.
-Никада нисам помислила да одустанем. Усредсредила сам се на оно што желим да остварим, више него на оно што ме је у томе спречавало, каже Тара.
Подршку је имала од најближих. Мајка Биљана, од које је Тара наследила љубав ка балету, свакодневно је уклапала одласке у Београд са послом у вртићу.
Дан када је завршила нижу балетску школу однео јој је вољену Тесу, пса који јој је годинама био највернији пријатељ. Додатни стрес било је и готово месец дана неизвесности колико је прошло од полагања пријемног за вишу школу до тренутка када је сазнала да је примљена, на сам дан уписа.
-Говорили су да не бих требала да бринем, али да ипак полажем матурске испите за другу средњу школу. Ништа нам нису јављали. Два дана пред упис схватиле смо да ми треба и лекарски преглед и када сам видела шта све треба на њему да се уради помислила сам да нема шансе све да стигнемо. Ипак, дивни људи у Дому здравља су ми све то обавили преко реда. Никада нису радили преглед балерине и рекли су ми да је тежи од прегледа за пилоте. Много сам им захвална што су имали разумевања за мене, каже Тара.
Следећи корак је пресељење у Београд. Финансије су и даље таман облак на Тарином небу. Надају се некој стипендији. Кредити су одавно већ исподизани. Ипак, неће ова „ситница“ поквартити Тарину срећу.
-Пресрећна сам. Коначно сам остварила сан за који сам се борила годинама. Уписала сам оно што неизмерно волим и желим. Да сам остала овде и уписала нешто друго не бих била оволико срећна. Сада ћу имати прилику да се усавршавам. Наступаћу у позориштима, Битефу. Још нисам сигурна шта је све предамном, али једва чекам, истиче Тара.
Тара Цветковић је прва Шапчанка која је завршила основну Балетску школу „Лујо Давичо“. Такође је прва Шапчанка која је уписала виши степен ове школе, са још само 11 девојчица.
Због огромног талента дозволили су јој да основну балетску школу у Београду заврши ванредно, да би упоредо могла у Шапцу да похађа ОШ „Николај Велимировић“. Чести, понекад свакодневни одласци у Београд били су исцрпљујући, али је Тара све заборављала када уђе у салу за игру. Истовремено, у редовној школи била је одличан ђак.
Полагала је и редован матурски испит и одлично га урадила.
-Ветеринарски техничар ми је био први смер на листи жеља. Помагање животињама је једино што ме интересује уз балет, каже Тара док мази Твити, мешанца ког је недавно пронашла на Старом Граду и повела са собом кући.
Недостајао је новац. Недостајао је простор. Недостајао је професионални учитељ... Али је увек постојао сан. Фалило је свега сем жеље и љубави.
-Никада нисам помислила да одустанем. Усредсредила сам се на оно што желим да остварим, више него на оно што ме је у томе спречавало, каже Тара.
Подршку је имала од најближих. Мајка Биљана, од које је Тара наследила љубав ка балету, свакодневно је уклапала одласке у Београд са послом у вртићу.
Дан када је завршила нижу балетску школу однео јој је вољену Тесу, пса који јој је годинама био највернији пријатељ. Додатни стрес било је и готово месец дана неизвесности колико је прошло од полагања пријемног за вишу школу до тренутка када је сазнала да је примљена, на сам дан уписа.
-Говорили су да не бих требала да бринем, али да ипак полажем матурске испите за другу средњу школу. Ништа нам нису јављали. Два дана пред упис схватиле смо да ми треба и лекарски преглед и када сам видела шта све треба на њему да се уради помислила сам да нема шансе све да стигнемо. Ипак, дивни људи у Дому здравља су ми све то обавили преко реда. Никада нису радили преглед балерине и рекли су ми да је тежи од прегледа за пилоте. Много сам им захвална што су имали разумевања за мене, каже Тара.
Следећи корак је пресељење у Београд. Финансије су и даље таман облак на Тарином небу. Надају се некој стипендији. Кредити су одавно већ исподизани. Ипак, неће ова „ситница“ поквартити Тарину срећу.
-Пресрећна сам. Коначно сам остварила сан за који сам се борила годинама. Уписала сам оно што неизмерно волим и желим. Да сам остала овде и уписала нешто друго не бих била оволико срећна. Сада ћу имати прилику да се усавршавам. Наступаћу у позориштима, Битефу. Још нисам сигурна шта је све предамном, али једва чекам, истиче Тара.
М.М.
Најновији број
11. април 2024.