Као да смо губави, а нисмо

Коначно је, после више од четири године, на ред дошла и реализација пројекта Одбрана Мачве од поплава.
Дуго се чекало на почетак, и ето - дочекасмо га. Још почетком прошле недеље најављен је долазак премијерке Ане Брнабић и сви смо се обрадовали да ћемо бити у прилици да је видимо, а можда и приупитамо нешто. Да ли због тога што је, ипак у питању Шабац, опозициони града, или због абера да јој је партнерка у благословеном стању, а ништа није прече од породице, ми премијерку не видесмо. Уместо премијерке био је министар пољопривреде Бранислав Недимовић, наш комшија из Митровице, али не и у Градску кућу где су били заменик градоначелника Душан Костадиновић и шеф европске мисије у Београду Сем Фабрици.
Председник и премијерка никако да дођу у Шабац, као да смо губави. А, нисмо. Само нисмо на њиховим радикалским, пардон, напредњачким таласима. Добри смо Европској унији, али вама нисмо.
Што би био проблем да премијерка и председник дођу у Шабац? Зар је мерило ствари то ко је где на власти? Па, можда би то био доказ те величине о којој свакодневно говоре када говоре о Прворођеном и у чијој умишљеној верзији живе премијерка и председник.
Премијерка се нешто дичи у последње време силним медаљама коју српска памет осваја широм света. Где си Ана да дођеш да видиш како то да је у протеклих неколико година неколико шабачке деце завршило Стенфорд и ИМТ у Америци. Да видиш мало како та деца уче, напредују, ко са њима ради и како. Не, то не важи, ви сте из Шапца, нисте наши. Ћао.
Да ли знате да је отварање фабрике Јазаки у Шапцу било једино отварање фабрике у Србији којој је присуствовао Прворођени, а да се није обратио новинарима и дозволио им да ига питају нешто. Притиснуо дугме, засадио дрво трешње и брже, јаче, боље, сео у ауди А8 и побегао док су га новинари питали за изјаву. Ајде то што се није ни поздравио са градоначелником. То је већ ствар кућног васпитања и политичке коректности.
У Шабац, додуше, уме да дође Зорана Михајловић. Била је неколико пута, није да није. Одведу је наши напредњаци у своје базе, искукају се мало више на локалну власт, она их поглади, поручи да не брину ништа, да Прворођени мисли на њих. Још приде оде до седишта СНС да попије кафу и воду, коју из свог џепа плате повереници СНС, а стигне и до телевизијског студија неке од њима подобних ТВ кућа и то је то. Да се, случајно види са градоначелником - не дао Бог. Па, ако све то не ваља, како кукају ови наши доктори, како јој не паде на памет - „Чек да се видим са тим монструмом од градоначелника“. Јок.
Пројекат о којем је било речи на почетку текста, вредан је више од девет милиона евра. Ни председник, ни премијерка нису нашли за сходно да се појаве. Не тако давно, Прворођени је отворио пут у неком селу од пар стотина метара. Ето.