Шећерна водица

Значај даривања и радост која се подразумева и у селу евулира деценијама уназад. Времешна старица се присећа како јој је тадашња учитељица причала пре пар деценија да детету даје и од тице млеко, али авај од радости ни трага. У новије време луксузни аутомобили, у причу укључи и комшија истих година, дарују се као шибице и нажалост и лупају и мењају попут штипаљки.
И потече предање које је старија бака говорила онима који су се расипали даровима а као путоказ, како је волела рећи, како се деца кваре. Као наук нудила причу коју је понела као малена девојчица. Беше то време када је домаћин зором одређивао шта ће ко радити па она доби задатак да оде код мудрог комшије да приупита да ли ливаду обарати. У старој ћерпичари сачека је старица и док стигне старац понуди да се почасти. На ринглу стави џезву и у угрејану воду убаци шараф шећера. Опојна течност заувек се уреза у сећање и исцрта пут велике среће дуго сневане. Та шоља оста завек уписана у сећање. Било је потом дарова итекако вредних али шећерна водица оста у раму незаборава.
Вечита прича о дару и значају онога што се у дару и радости уме препознати. На једном од скорашњих весеља ведри човек одреди значајну суму новца да се израдује, тако је од старина. Али авај, у радости омаче се тањир и чаше и љутити домаћин показа капију весељаку. Сватови у истом трену усташе и придружише се протераној радости. Нису помогле молбе да се врати ни покушај да му се врати новац. Јер срећа се, говорио је неможе ни вратити ни платити. Овај пут много вреднија од шећерне водице али примерено времену иста поука.
И неизбежна прича љубавног предања. Богат и сиромашна девојка раскошне лепоте заказаше свадбу и пред прстеновање њој се смучи јер у родном дому беше мало хлеба а уз проју тек понешто. Излазећи на ваздух угледа момка којег је волела али сиромах беше. У руци имао букет ливадског цвећа и румену јабуку. У трену слика живота промени рам. Уместо обећаног угледа лик свог драгог и сам о безбрижном животу изгуби се у магли. У неколико корака неста у незнаном правцу одакле стиже прича да је бројну чељад израђала и поживела дуго у срећи пошто се деца како је које стизало срећно и берићетно удавало. Имаше седам ћери. Пресрећни отац на седељкама када су га због женске деце задиркивали зборио, отиће оне као алва...
Признаћете између шећерне водице и БМВ разлика је велика али живот има своје токове који воде у незнаном правцу где се и нана у прошлости итекако радовала али и деца овог времена остајући у раму својих поимања живота. До краја остале су приче старина да се новцем тешко може све купити. Чак и шараф шећера има цену али за девојчици од непуних десет година био је и дан данас остао богатство за себе .
И учитељици из приче затро се траг. Ћерки коју је волела као очи своје судбина не беше наклоњена а шећерна водица и дан данас има исти укус. И весеље ономе ко га у срцу носи нема цену па и та прича иде у предање. Љубав опет има свој ток где се ионако у трену све преломи и изгуби или расчисти у заљубљеној души. Као на непрегледној ливади где само понеки цвет има безмерну вредност. Попут лековитих трава и мирисних ружа које трају кроз сва времена. Красиле су некада скромне куће кречене у бело али и садашње замкове никле на сваком кораку и уређене по енглеском рецепту. Мерила већ према ономе што време носи али после ове приче једна је само шећерна водица. Ко сумња нека провери као уместо већ устаљене кафе три у један може да замирише обична изворска вода у коју је под кључем истопио се шараф шећера. Који је зачинио и ову причу.
Тако предање вели а ви пренесите оном ко вам је мио.