Фиона оживела Мери

Британска списатељица Фиона Сампсон аутока је књиге У потрази за Мери Шели: Девојка која је написала Франкенштајна“. Недавно је своје књижевно дело представила шабачкој публици на промоцији у Културном центру. У свом првом роману Фиона читаоцима доноси нов, другачији поглед на живот и рад мистериозне књижевнице Мери Шели.
Књига „У потрази за Мери Шели: Девојка која је написала Франкенштајна“ је Ваш први роман и протеклих месеци нашла се у жижи британске књижевне јавности. Како је изгледао рад на прозном првенцу?
- Ове године је 200 година од објављивања књиге „Франкенштајн“ и позвана сам да пишем биографију Мери Шели. Радо сам пристала, јер ме занимају животи писаца, али нисам размишљала да сама изаберем тако славну списатељицу. Било је врло узбудљиво писати биографију Мери Шели и била сам веома срећна када сам добила позив и понуду да пишем о њој. Заправо, за мене је то значило писати биографију писања. Мери је била изузетна личност, надарен писац, жена писац, у време када се жене нису толико се бавиле књижевним радом. Као веома млада стварала је и оставила огорман утицај не само на британску, него и светску књижевност.
Лик Франкенштајна надмашио је популарност и препознатљивост књижевнице. Биографијом коју сте написали пажња је сада усмерена на ауторку?
- Делује да је она више сада у фокусу него раније. Разлог за већу препознатљивост дела то могу бити две теорије које су се појавиле током последњих 200 година. Једна од њих је да Мери Шели није творац Франкенштајна, да је то заправо био њен супруг, романтичарски песник Перси Биш Шели. Друга теорија која баца сенку на њу и њен рад је тврдња да роман није структурално добар као целина, да садржи само фрагменте приче. Све ово је довело до тога да није имала велики књижевни углед и била је запостављена као писац.
Прича о Мери није само прича о уметничкој авантури, него је истовремено прича о једном добу, тадашњим изазовима и разлозима због којих је било неопходно да напише роман како би рекла нешто важно о свом времену и друштву?
- Брачни пар Шели је друга генерација романтичара и њихова поезија је важна за период у ком су живели, као и данас. То је крај историје природе, почетак модерности и доба науке. Доба великих друштвених промена. На само 20 километара од Британије у Француској догодила се револуција. Индустријски напредак и развој су стигли, земљорадници су били принуђени да оду у градове где су постали јефтина радна снага. Оно што не смемо да заборавимо је да су романтичари често били против религијских правила и да су сматрани атеистима. Мери Шели се још као дете нашла у самом центру тих промена. Оба њена родитеља су били радикални филозофи и то је имало посебан утицај на њено одрастање и каснији живот. Већ са 16 година, када је побегла са Персијем, веома добро је знала да људи као она, њен супруг, пријатељи којима су били окружени, могу да промене свет. Франкенштајн је настао управо на тој прекретници између старог и новог, као нека врста баланса између те две крајности. Неизвесност промена које су стизале превише брзо за појединца и друштво нашле су одговор у књижевности. Зато је веома важно да о томе говоримо данас, јер се модерност само убрзава.
Ваше дело је пример како истраживачки рад из области европске књижевности кроз биографију може да оживи помало заборављену личност?
- У енглеској књижевности тренутно постоји тренд писања о животу, не само познатих личности, већ то чине и писци о свом. Оно што је мени било интересантно када сам истраживала о Мери и оно што сам осетила је да су сви ти подаци у архивама на које сам наишла, а везани су за њу, одавали утисак као да није била стварна личност. Увек ми је деловало да није довољно истражен њен живот. Иако су се у различитим архивама налазили бројни подаци, чинило ми се да оно што је било доступно, није било добро тумачено, као да је нешто сакривено, а опет тако очигледно. Сав тај материјал који су о њој историчари цитирали и наводили и раније је био тамо, али вероватно га нису тумачили на прави начин. Сматрам да је дошло време да се однос према биографској литератури промени и верујем да се полако мења. Подаци треба да се тумаче мало другачије, не само као фактографија, него да буду повезани у целину са догађајима који су им претходили и онима који су им били последица.

Диван и елегантан град
У Србију долазите често, али ово је први пут да сте у Шапцу. Какви су Ваши утисци о граду?
- Уживала сам у шетњи са студентима, који су ми показали историјске знаменитости и мислим да је ово један диван, елегантан и веома модеран град. Можда посета Шапцу буде инспирација за неку нову збирку поезије или роман.

Биографија
Фиона Сампсон је једна је од водећих савремених британских песникиња. Њена поезија преведена је на преко тридесет језика. Добила је готово све најважније британске награде за поезију, као и читав низ међународних књижевних признања. Песничке књиге Фионе Сампсон два пута су биле у најужем избору за Награду „Томас Стернс Елиот“. Уредница је једног од најугледнијих британских часописа за књижевност „Поетрy“. Предаје историју поезије и креативно писање на Универзитету у Рохемптону. Објавила је осам књига песама, од којих су најновије „Ноћне фуге: Нове и изабране песме“ и „Ловина“. Недавно је објавила и биографију „У потрази за Мери Шели: Девојка која је написала Франкенштајна“.