Позоришна, филмска и телевизијска глумица Невена Ристић
Живим, љубим и радим
Глумац ако не ради јако је тужан. Не можемо само седети и чекати. Театар “Вихор” је створен да направи културни хаос, а затим настави свој пут даље у друго место
Млада глумица Невена Ристић пажњу публике привукла је улогама у телевизијским серијама(“Цват липе на Балкану”, “Војна академија”) и филмовима. Љубитељи драмске уметности су имали прилику да погледају њене одличне изведбе у представама. Мало је оних који знају да је Невена једна од оснивача путујућег театра “Вихор”. Са неколико својих колега пре три године упустила се у несвакидашњу пословну авантуру и од тада стварају позориште по својој жељи и мери публике.
Одакле је потекла идеја о позоришту на точковима?
- Људи су жељни културе и "Театра Вихор" је један пут који тек сада крчимо и много тога свакодневно научимо. Трудимо се да на том путовању што боље савладамо терен и превазиђемо препреке. Да осетимо шта заиста публици унутар Србије треба За сада смо обишли око тридесетак градова и настављамо даље. Циљ нам је да оживимо културне центре у унутрашњости, да побегне од допадљиве комерцијале, и да публици пружи оно што и јесте задатак уметности а то је искрена духовитост, отрежњење и тежња ка освешћивању искрених емоција и буђењу оног најдуховнијег у нама. Ово је једна малена борба која је тек почела. Окупља младе уметнике свих позоришних уметности (глумце, редитеље, драматурге, сценографе, костимографе, композиторе и продуценте) пружајући им простор да искажу своје стваралаштво и исто поделе са публиком широм света. Три године постоји наш театар и надамо се да ће још дуго дуго живети. Нема своју сталну сцену. Судбина путујућег позоришта се пише на точковима и историју ствара његова публика где год она била. Отуд и име “Вихор”, јер је створен да направи културни хаос и настави свој пут даље у друго место. људскости.
Колико вам значи то што можете да путујете и сваки пут играте пред другом публиком, која није “београдска” на коју сте навикли?
- Неупоредиво већа захвалност је у односу на главни и веће градове у мањим местима, јер ретко имају прилику да оду у позориште и та њихова радост и захвалност велика. Емоције људи који дођу да погледају нашу представу су заиста слободне и нису стидљиви, него су веома отворени у реакцијама и само нам потврђују да оно што радимо заиста јесте право и да смо на добром путу. Нису критичари, дошли су да уживају и нама је изузетно драго када осетимо њихову енергију.
На које препреке наилазе глумци млађе генерације?
- Као младој глумици је тешко да пронађем посао и ангажмане. Растеретила сам себе и не размишљам превише о томе, него само живим, љубим и радим овај посао. Што дође Богу хвала, што не дође опет Богу хвала. Данас је тешко нама младим глумцима, првенствено због забране запошљавања, а опет превише је и Академија. Уз дужно поштовање сваке од њих и људи, али превише их је. Ми смо мали као тржиште и као место за посао. Зато не треба да тугујемо у свему томе, него покренути нешто своје. Путујуће позориште “Театар Вихор” је нешто што је наша генерација покренула, као независну сцену, јер то су једини изгледи да нешто можемо да створимо у ово време. Да стварамо и обезбедимо за себе посао. Не можемо само седети и чекати, јер глумац ако не ради јако је тужан.
Како се припремаш за тумачење одређеног лика?
- То су углавном вишесатна читања текста и колико год да сам прочитала текст или сценарио, то прво читање и утисак који имам, када приступам томе као да сам публика је најтачнији осећај. И онда дубоко у себи сачувам тај осећај и трудим се да га поновим, оживим када дође до поновног извођења. Сва ова остала анализирања се своде на то се што боље упознамо “ја” и одређени лик. Уколико се бави одређеном професијом, тада истражујем ту професију и оно што носи са собом, али то је углавном тај пут. Скица коју правим и касније пратим.
Утисци о позоришном животу у Шапцу
- Волим да гостујем у Шапцу. Имате одлично позориште и сцену. Многи градови немају театар и то није добро. Такође, Фестивал “Позоришно пролеће”, који постоји овде је одличан, гостовала сам два пута. Важно је за град као што је Шабац да постоји фестивал тог типа, који окупи глумце и публику на једном месту. Мени се свиђа што постоји таква манифестација изван Београда, јер култура не треба да буде резервисана само за главни град. И људима у другим деловима Србије је потребно да оду у позориште и погледају представу и глумцима да осете другачију публику и сцену.
Одакле је потекла идеја о позоришту на точковима?
- Људи су жељни културе и "Театра Вихор" је један пут који тек сада крчимо и много тога свакодневно научимо. Трудимо се да на том путовању што боље савладамо терен и превазиђемо препреке. Да осетимо шта заиста публици унутар Србије треба За сада смо обишли око тридесетак градова и настављамо даље. Циљ нам је да оживимо културне центре у унутрашњости, да побегне од допадљиве комерцијале, и да публици пружи оно што и јесте задатак уметности а то је искрена духовитост, отрежњење и тежња ка освешћивању искрених емоција и буђењу оног најдуховнијег у нама. Ово је једна малена борба која је тек почела. Окупља младе уметнике свих позоришних уметности (глумце, редитеље, драматурге, сценографе, костимографе, композиторе и продуценте) пружајући им простор да искажу своје стваралаштво и исто поделе са публиком широм света. Три године постоји наш театар и надамо се да ће још дуго дуго живети. Нема своју сталну сцену. Судбина путујућег позоришта се пише на точковима и историју ствара његова публика где год она била. Отуд и име “Вихор”, јер је створен да направи културни хаос и настави свој пут даље у друго место. људскости.
Колико вам значи то што можете да путујете и сваки пут играте пред другом публиком, која није “београдска” на коју сте навикли?
- Неупоредиво већа захвалност је у односу на главни и веће градове у мањим местима, јер ретко имају прилику да оду у позориште и та њихова радост и захвалност велика. Емоције људи који дођу да погледају нашу представу су заиста слободне и нису стидљиви, него су веома отворени у реакцијама и само нам потврђују да оно што радимо заиста јесте право и да смо на добром путу. Нису критичари, дошли су да уживају и нама је изузетно драго када осетимо њихову енергију.
На које препреке наилазе глумци млађе генерације?
- Као младој глумици је тешко да пронађем посао и ангажмане. Растеретила сам себе и не размишљам превише о томе, него само живим, љубим и радим овај посао. Што дође Богу хвала, што не дође опет Богу хвала. Данас је тешко нама младим глумцима, првенствено због забране запошљавања, а опет превише је и Академија. Уз дужно поштовање сваке од њих и људи, али превише их је. Ми смо мали као тржиште и као место за посао. Зато не треба да тугујемо у свему томе, него покренути нешто своје. Путујуће позориште “Театар Вихор” је нешто што је наша генерација покренула, као независну сцену, јер то су једини изгледи да нешто можемо да створимо у ово време. Да стварамо и обезбедимо за себе посао. Не можемо само седети и чекати, јер глумац ако не ради јако је тужан.
Како се припремаш за тумачење одређеног лика?
- То су углавном вишесатна читања текста и колико год да сам прочитала текст или сценарио, то прво читање и утисак који имам, када приступам томе као да сам публика је најтачнији осећај. И онда дубоко у себи сачувам тај осећај и трудим се да га поновим, оживим када дође до поновног извођења. Сва ова остала анализирања се своде на то се што боље упознамо “ја” и одређени лик. Уколико се бави одређеном професијом, тада истражујем ту професију и оно што носи са собом, али то је углавном тај пут. Скица коју правим и касније пратим.
- Волим да гостујем у Шапцу. Имате одлично позориште и сцену. Многи градови немају театар и то није добро. Такође, Фестивал “Позоришно пролеће”, који постоји овде је одличан, гостовала сам два пута. Важно је за град као што је Шабац да постоји фестивал тог типа, који окупи глумце и публику на једном месту. Мени се свиђа што постоји таква манифестација изван Београда, јер култура не треба да буде резервисана само за главни град. И људима у другим деловима Србије је потребно да оду у позориште и погледају представу и глумцима да осете другачију публику и сцену.
М.Ж.
Најновији број
18. април 2024.
