КИША УЗЕЛА ДАНАК

Жетва пшенице у коцељевачкој општини завршена је на више од 2,4 хиљаде хектара. Задовољавајући принос и лош квалитет су овогодишњи биланс. Према тврдњама власника комбајна, иако је у почетку хлебног жита било и до седам тона по хектару, просечан принос је на крају, када су сведени рачуни, од 4-5. Жетва је због лоших временских услова дуго трајала а највећу штету киша је нанела квалитету зрна.
Један од произвођача, Дарко Ранковић, успео је да жетву заврши пре озбиљнијих падавина.
–Под пшеницом сам ове године имао засејано осам хектара. Имао сам срећу па сам пшеницу скинуо пре озбиљнијих падавина јер је била зрела. На време сам кренуо у вршај и то урадио у најкрећем могућем року. Са приносом сам задовољан јер је он за наше услове добар. Имао сам 5.880 килограма по хектару и био би и већи да је пшеница скинута пре првих падавина. Задовољан сам и квалитетом јер се хектолитар кретао као и у годинама када није било кише, од 79-81. Жао ми је оних колега који нису успели да усев склоне са њива на време. Они су баш у великом проблему јер су њихов принос и квалитет веома лоши и принуђени су да је продају за сточну храну- изјавио је Дарко.
Произвођачима додатне главобоље задаје и ниска цена пшенице. За квалитетније зрно она се креће од 16-17 динара, док је она лошија, која се откупљује за сточну храну, 12-13 динара. Међутим, познаваоци прилика истичу да сељаци за њу на крају добијају и мањи износ.
–Нисам задовољан ценом од 16 динара за квалитет зрна које имам имајући у виду да ме производња по хектару коштала преко 70 хиљада динара уз максимално улагање. Тренутно сам један део пшенице оставио на лагер и надам се да ћу постићи мало бољу цену- каже овај произвођач.
Због климатских промена и екстремних временских прилика пољопривредници тамнавског краја се у све већем броју одлучују да на својим ораницама сеју соју и сунцокрет.
МУКЕ МУЧЕ И МЛИНАРИ
Због незадовољавајућег квалитета хлебног зрна муку муче и млинари који истичу да је лоших година било и пре али да је ова најгора. Хектолитар је углавном 72, има и оног са 68, а квалитетним се сматра зрно са преко 76.
–Ту постоје две ствари. Као прво, ово је била кишна година која је додатно отежала ствари и утицала на квалитет. Иако зрно изгледа крупно и лепо оно по квалитету не задовољава ни најниже критеријуме. Одговорност је и на држави јер је дозволила сетву сточне пшенице од које не може да се меље брашно за хлеб јер нема све састојке које треба да има- тврди Милован Драгојловић, власник млина “Млинпек” из Коцељеве.
Према његовим проценама, они који су успели да обаве жетву на самом почетку имали су донекле квалитетан род. Међутим, они који нису имали ту срећу а при томе су сејали сточне сорте пшенице уместо домаћих, попут симониде, немају квалитетно зрно.
–Хоће људи да имају већу количину а квалитет их много не занима. Жита има пуно, али мислим да је пропало више од 50 посто. Претходних година сам куповао од 25-30 вагона жита. Толико сам примао и на чување. Ове године нисам примио ништа на чување а купио сам свега од 3-4 вагона и то оних првих дана. То је ништа и не знам како ћемо опстати. Имамо запослених радника и млин који је лепог капацитета. Можемо да правимо и брашно тип 400, гриз, чак и клицу да вадимо, затим интегрално брашно, али немамо од чега- каже овај времешни млинар. Сматра да против природе не можемо много да урадимо али да би сви морали да размишљамо о томе какав хлеб једемо.
–Држава би морала да пропише критеријуме који би утицали на то да се побољша квалитет зрна а не само да мислимо на количину и зараду. Потребно је обавезно назначити какве састојке зрно мора да има. Практично једемо хлеб који није квалитетан, хлеб са хемијом, са тзв. побољшивачима. Сећам се да си хлеб некада могао да ломиш. Мирисао је када се пекао. Сада није тако- истиче Милован који се овим послом бави већ 66 година.