Више од игре

По угледу на Норвешки систем рада са децом, дошло се до идеје и реализације пројекта „Вртић у шуми“ и сарадње ПУ „Наше дете“ Шабац са васпитачима у Суботици који су посетили Шабац и представили своје искуство кроз активну радионицу одласком у шуму и причом која у шуми тек почиње, али никако се ту не завршава.
Питали смо Јасмину Вулетић, стручног сарадника педагога, помоћницу директорке ПУ „Наше дете“, колико је протекло од идеје до реализације и какав значај има овај пројекат за ПУ „Наше дете“ у Шапцу?
-У Центру за стручно усавршавање почетком ове године одржана је обука за васпитаче и стручне сараднике под називом „Вртић у шуми“, а обука је била прилика да дођемо до сазнања и вештина које би биле од помоћи у реализацији новог облика васпитно образовног рада у нашој установи. Током, априла, марта и јуна смо реализовали „Вртић у шуми“ одласком деце на Летњиковац, а циљеви оваквог рада јесу: очување психофизичког здравља деце и одраслих; подстицај деце да истражују, испитују, испробавају, истраживање шуме као простора за учење и стварање, креирање програма и концепта живота који се заснива на дечјим потребама, интересовањима, знањима, идејама, предлозима... Све ово је од изузетне важности за здрав психо-физички развој деце, што је наш основни задатак и примарни циљ.
С обзиром да сам и сама један од родитеља који је дао своју сагласност да дете једном недељно борави на „Летњиковцу“, са сигурношћу могу да кажем да је то заиста нешто предивно што сте ви као васпитна установа пружили нашој деци. Имајући у виду њихово сјајно расположењепо повратку из шуме, њихова питања и сазнања, шта је оно што родитељи нису могли да виде на фотографијама, каква су деца заправо у шуми? Какво је њихово понашање, интересовање и да ли су у природном окружењу васпитачи успели да се изборе са њиховом дечијом необузданом природом?
-Непроцењива је улога едукатора у откривању света природе. Његово знање и ентузијазам откључавају врата потенцијала који природа има за развој сваког детета. Иначе, сва су деца сјајно реаговала, од јаслених група до предшколских, а нисмо имали ни једно питање родитеља о комарцима или крпељима. Боравак у шуми за њих је значио много више од игре и учења о природи. Ницали су радови, креације, скулптуре, слике, идеје, песмице..Неки су отишли и корак даље, па је једна група, заинтересована за животињски свет иницирала посету хиподрому и ЗОО врту, док су нпр. предшколци из „Бамбија“ одлучили да пешаче до Летњиковца, па су уједно били активни и одговорни учесници у саобраћају. Подсетићу да је наука доказала да деца до 12. године најефикасније уче кроз интеракцију са околином активно је мењајући и истражујући. Овај пројекат нам је потврдио да стицање искуства детета кроз активности и игре у природи морају да буду неопходан део предшколског програма.
Надовезала бих се на део који се односи на транспорт деце, па ћу само додати да је вожња аутобусом заиста била доживљај за себе јер су моје дете као и сви његови другари били одушевљени аутобусом и приликом да се возе у њему.
-Да, али они ту стичу и културу понашања у превозу у групи са својим вршњацима, па носе свој ранчић на леђима, флашицу за воду, па брину о томе да се што пре спреме и обују како би изашли на време, ту се и код најмлађих рађа одговорност. Није то само боравак у шуми, деца стичу разна нова искуства која су заиста важна за њихов развој.
Са стрепњом можемо да констатујемо да се човек удаљава од природе јер живимо у модерној ери комјутера, виртуелних светова и видео игрица које су све доступније нашој деци од најранијег узраста. Не смемо заборавити природу и све њене благодети, али осим боравка на отвореном, на који још начин „Вртић у шуми“ за децу има вишеструке користи?
-Шума даје свој природан контекст за учење, а свако је довољно компетентан да буде едукатор. У овом случају то су васпитачи и педагози који воде групу деце у шуму и не постоје детаљне припреме за рад у шуми јер је акценат на ситуацином учењу. Шума самом својом природом онемогућава пасивизацију деце и делује терапијски богатством својих материјала, структуром, могућношћу да је деца преобликују, траже своје уточиште, избаце енергију.. У шуми можемо да вичемо и ослушнемо како то наш глас звучи у односу на градско или неко друго затворено окружење. Када се врате у вртић, отвара се много тема и не зауставља се прича овде само о годишњима добима, екологији или животињском свету. Заиста је широк аспект шуме и њених несагледивих могућности када је учење у питању. Свако од њих покрене неко питање или причу, пронађе неко своје упориште или размишљање. Ако гледамо у животном практичном смислу, код детета се јавља друштвено одговорно понашање, упознају се правила у саобраћају и безбедност, укључују се у заједницу. Јавља се много ситуација које се у ходу решавају и деца се уче самосталности, моторичкој спретности, говорно језичким и комуникационим вештинама, у шуми истражујемо и учимо о појмовима, бројевима, буди се радозналост. У том окружењу дете аутоматски постаје активни учесник у стицању знања и искуства, што је основни критеријум за спровођење квалитетног васпитно-образовног рада.
Ми смо се захвалили љубазним домаћинима у ПУ „Наше дете“ и пожелели да „Вртић у шуми“ заживи и постане део традиције свих наших васпитно образовних установа.
У име свих родитеља чија деца иду у вртић, поздрављамо наше мале другаре и њихове васпитаче и желимо им да „Вртић у шуми“ настави да расте заједно са њима јер како рече наша саговорница на почетку: „Право сваког детета је да истражује и ужива у природи“, а обавеза нас одраслих је да му то право и обезбедимо.