НЕМАЦ МИХАЕЛ У ШАБАЧКОЈ ЦРКВИ ПОСТАО МИХАИЛО
Највећу љубав осетио сам у Србији
Немам контакт са својом биолошком породицом. Моја фамилија је овде. Највеће поштовање и љубав сам осетио у Србији, каже Михаило Буш
Немац Михаел, који је вођен прстом судбине пре 12 година покуцао на врата Србина да тражи посао, у понедељак се крстио у цркви Светих апостола Петра и Павла у Шапцу. Добио је српску верзију свог немачког имена.
Ова прича нема леп почетак. Михаило је одрастао без родитеља. Није имао ко да га крсти, није припадао ни једној религији. Као двадесетогодишњак се јавио на оглас за посао у ауто-сервис код Саше Пурешевић, Шапчанина који је у Немачкој тридесетак година.
-Ваљда је то судбина. Пре шест –седам година због посла је почео да долази са мном у Србију. Свидело му се овде. После тога почео је да долази и сам. Сваки годишњи одмор проводио је у Шапцу. Долазио је за Божић. Посебно му се свидело како је на српској слави код породице Лончар на Чавићу, објашњава Михаилов послодавац.
Пријатељство између Михаила и Милана Лончара, Сашиног пријатеља и пословног сарадника, почело је још пре десетак година у Немачкој. Резултирало је кумством, а Михаило је прво Милану и саопштио да жели да постане православац. Традиционално, српски, то вече су се напили да прославе.
-Прошле године ми је рекао да жели да се крсти и узме православље. Био сам одушевљен. Приликом његовог следећег доласка отишли смо у цркву да се распитамо око детаља и почели смо да планирамо крештење, каже кум.
Михаило је ожењен Немицом. Није немогуће ни да следећи корак буде венчање у православној цркви.
-Моја супруга је подржала моју жељу да постанем православац. Волим Србију. Овде су добри људи. Гостопримљиви. Свиђа ми се српска традиција. Дуго година се дружим са Сашом и Миланом, моји доласци у Србију су „заварили“ наше пријатељство и једне вечери сам одлучио да будем њихов брат, кежа Михаило.
Иако већ дуго раде заједно, а последњих година Михаило је други човек у фирми, и сам Пурешевић био је изненађен овом одлуком. Истовремено, за њега то значи и велику личну част.
-Све ово је за мене импресивно и још увек необично. Не може да се опише осећај када знате да сте неког навели да сте допринели томе да неко пожели да буде део ваше заједнице, истиче Саша.
Ова прича нема леп почетак. Михаило је одрастао без родитеља. Није имао ко да га крсти, није припадао ни једној религији. Као двадесетогодишњак се јавио на оглас за посао у ауто-сервис код Саше Пурешевић, Шапчанина који је у Немачкој тридесетак година.
-Ваљда је то судбина. Пре шест –седам година због посла је почео да долази са мном у Србију. Свидело му се овде. После тога почео је да долази и сам. Сваки годишњи одмор проводио је у Шапцу. Долазио је за Божић. Посебно му се свидело како је на српској слави код породице Лончар на Чавићу, објашњава Михаилов послодавац.
Пријатељство између Михаила и Милана Лончара, Сашиног пријатеља и пословног сарадника, почело је још пре десетак година у Немачкој. Резултирало је кумством, а Михаило је прво Милану и саопштио да жели да постане православац. Традиционално, српски, то вече су се напили да прославе.
-Прошле године ми је рекао да жели да се крсти и узме православље. Био сам одушевљен. Приликом његовог следећег доласка отишли смо у цркву да се распитамо око детаља и почели смо да планирамо крештење, каже кум.
Михаило је ожењен Немицом. Није немогуће ни да следећи корак буде венчање у православној цркви.
-Моја супруга је подржала моју жељу да постанем православац. Волим Србију. Овде су добри људи. Гостопримљиви. Свиђа ми се српска традиција. Дуго година се дружим са Сашом и Миланом, моји доласци у Србију су „заварили“ наше пријатељство и једне вечери сам одлучио да будем њихов брат, кежа Михаило.
Иако већ дуго раде заједно, а последњих година Михаило је други човек у фирми, и сам Пурешевић био је изненађен овом одлуком. Истовремено, за њега то значи и велику личну част.
-Све ово је за мене импресивно и још увек необично. Не може да се опише осећај када знате да сте неког навели да сте допринели томе да неко пожели да буде део ваше заједнице, истиче Саша.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
