Кривина у огледалу
Мерна јединица
Када све ово једном јуче буде, неке ствари никако не треба препустити забораву. Треба их сачувати и држати под таквом контролом да нам се више никада не догоде.
Широка је лепеза глупости којом нас ова власт понижава. Са једна стране нам се говори да смо у златном добу, да нам никада у новијој историји није било боље, никада већих плата и пензија, а онда нам се деси један Палма.
Да, драги пријатељи – Палма. Хиљаде и хиљаде Јагодинаца је стајало у реду испред и у згради градске управе овог града чекајући на милостињу, на „три хиљаде за госпођу“ или „три хиљаде за господина“. Чекајте, ако живимо у златном добу са највећим примањима икада, одакле у Јагодини толико народа који у вапају немоћи пружа руке ка једном Палми не би ли добио две, три црвене? И то још у Јагодини која је један од златнијих примера златног доба које живимо.
Потпуно је нејасно како се дели та милостиња. Дођеш испред Палме, направиш тужан израз лица, или ти га је живот тако наместио, и „огроман чико“ одокативно ти одреди тежину твоје муке. Значи један, једини човек одлучује о томе. Чак то није Прворођени, већ неки бивши боксер или шта ли већ. Постоје многи цивилизованији начин да се помогне људима. Помоћ је још већа, нарочито ако ти људи нису приморани да се понижавају у некаквим редовима и да пред камерама морају своју муку да поделе са Палмом. Људи који стварно помажу и имају ту црту људскости о којој Палма може само да сања, то раде далеко од очију јавности и нико не мора ни да зна колико су помогли. Важна је напомена да ти људи помажу сопственим новцима, а не новцима грађана.
С друге стране, Палма чак није ни градоначелник Јагодине. На страну то што је председник Јединствене Србије која егзистира једино у Јагодини и на изборној листи СНС и СПС попут неке фусноте. Палма је председник Скупштине града Јагодине и народни посланик. Градоначелника је тамо вероватно теже пронаћи него градоначелника Београда Зорана Радојичића који је успео да по избору на ту функцију постане анониман. Палма је, у ствари, Палма. То је и више него довољно. Мерна јединица попут те „три хиљаде за госпођу“. То је наше мерило вредности – ред и милостиња. Срби су тада најмирнији, најпонизнији. Када немају, а онда им спасиоц удели „три хиљаде за госпођу“.
Нешто мора да се ради и у данима када Србија још није заражена новим вирусом Задруге. Када се то деси, сиротињи раји неће бити потребно тих „три хиљаде за госпођу“. Довољан је и ТВ апарат. Палми је, међутим, потребно много више. Не за народ него за себе. Сликали га његови Јагодинци како се вози у новом луксузном џипу који вреди тричавих 120 хиљада евра. Има се, може се, родило.
Широка је лепеза глупости којом нас ова власт понижава. Са једна стране нам се говори да смо у златном добу, да нам никада у новијој историји није било боље, никада већих плата и пензија, а онда нам се деси један Палма.
Да, драги пријатељи – Палма. Хиљаде и хиљаде Јагодинаца је стајало у реду испред и у згради градске управе овог града чекајући на милостињу, на „три хиљаде за госпођу“ или „три хиљаде за господина“. Чекајте, ако живимо у златном добу са највећим примањима икада, одакле у Јагодини толико народа који у вапају немоћи пружа руке ка једном Палми не би ли добио две, три црвене? И то још у Јагодини која је један од златнијих примера златног доба које живимо.
Потпуно је нејасно како се дели та милостиња. Дођеш испред Палме, направиш тужан израз лица, или ти га је живот тако наместио, и „огроман чико“ одокативно ти одреди тежину твоје муке. Значи један, једини човек одлучује о томе. Чак то није Прворођени, већ неки бивши боксер или шта ли већ. Постоје многи цивилизованији начин да се помогне људима. Помоћ је још већа, нарочито ако ти људи нису приморани да се понижавају у некаквим редовима и да пред камерама морају своју муку да поделе са Палмом. Људи који стварно помажу и имају ту црту људскости о којој Палма може само да сања, то раде далеко од очију јавности и нико не мора ни да зна колико су помогли. Важна је напомена да ти људи помажу сопственим новцима, а не новцима грађана.
С друге стране, Палма чак није ни градоначелник Јагодине. На страну то што је председник Јединствене Србије која егзистира једино у Јагодини и на изборној листи СНС и СПС попут неке фусноте. Палма је председник Скупштине града Јагодине и народни посланик. Градоначелника је тамо вероватно теже пронаћи него градоначелника Београда Зорана Радојичића који је успео да по избору на ту функцију постане анониман. Палма је, у ствари, Палма. То је и више него довољно. Мерна јединица попут те „три хиљаде за госпођу“. То је наше мерило вредности – ред и милостиња. Срби су тада најмирнији, најпонизнији. Када немају, а онда им спасиоц удели „три хиљаде за госпођу“.
Нешто мора да се ради и у данима када Србија још није заражена новим вирусом Задруге. Када се то деси, сиротињи раји неће бити потребно тих „три хиљаде за госпођу“. Довољан је и ТВ апарат. Палми је, међутим, потребно много више. Не за народ него за себе. Сликали га његови Јагодинци како се вози у новом луксузном џипу који вреди тричавих 120 хиљада евра. Има се, може се, родило.
Ненад Кулачин
Најновији број
18. април 2024.
