Инфо

30. август 2018.30. авг 2018.
НЕЗАБОРАВНЕ  ИМПРЕСИЈЕ ДЕТИЊСТВА
НЕНАД СТАНКОВИЋ, СЛИКАР ИЗ МАЧВАНСКОГ БЕЛОТИЋА

НЕЗАБОРАВНЕ ИМПРЕСИЈЕ ДЕТИЊСТВА

Од српских манастира који лебде на камењу у небу до циклуса завичајног жита, зрелог класја и очевог старог комбајна. Станковић је стасао у најизразитијег представника надреализма у савременом српском сликарству, пише Никола Кусовац
Диплома одличног ученика Шабачке гимназије, за њега је била изазов да се бави неизвесним послом, сликара, који је много волео, одрастајући крај платана славног стрица. На животно опредељење младог Ненада Станковића, гимназијалца из Мачванског Белотића, рођеног 1965. године доста је утицала сликарска поставка у Радован кули ( Мачвански Белотић, посвећено оцу Радовану), коју је 1967.-68 године саградио његов стриц, Милић од Мачве и ту окупио доста мачванских сликара у специфичној школи. Тада је имао само три године, али слике детињства су на Ненада оставиле снажан утисак.
Растао крај уља на платну славног стрица “Енформелисти,
појеШЋу вас”
Када га је касније на Академији професор Живојин Туриски, иначе велики Енформелиста, питао да ли и он, као славни стриц хоће да “поједе енформелисте, одговорио да је он поред те Милићеве слике( Енформелисти појешћу вас”, одрастао. Боравак у Риму 1982, посета Ватиканском музеју, галерији Вила Боргезе, Сикстинској капели и многим другим уметничким иконама овог града, само су “подгрејали машту” будућег младог сликара.
- Тада сам схватио да је култура печат који обележава један народ, наравно поред економије, која није занемарљива, поготово за сликаре. Слобода, као духовна категорија, била је моја велика љубав, још из гимназијских дана. Упоредио бих свој посао са послом обућара, који поштено живи од свог рада. Ја правим слику која треба да живи годинама. Она је симбол духовног и материјалног. Отелотворење. Спој духа и материје. Трудим се да материјализујем идеју кроз слику, каже Ненад.
На нашу констатацију да је у новије време присутна права најезда свакојаких новотарија, која не заобилази ни ликовну уметност Ненад одговара: Слика је и данас ненадмашна као уметничко дело јер спаја дух и материју као израз божанског карактера човека. Ми смо као духовна бића од Бога добили тај дар. Човек је нажалост свој дух много више и чешће трошио на ратове, а не на културу. То води деструкцији.
А шта то још конкретније значи уметник, објашњава: Материјални принцип, тржишна економија, разара ту божанску слику човека и ствара од њега погубљено биће. С друге стране, што је несвесно више пробуђено онда су и слике зрелије, боље. Уметност је једна велика истина у том духовном смислу.
Прво појављивање на ликовној сцени било је 1977. године у Аранђеловцу на смотри “Мермер и звуци”, а диплому на Факултету ликовних уметности стекао је 1990. године.
Бројни циклуси слика и излоЖбе, самосталне и групне
Први циклус слика из његове уметничке радионице, био је “Манастири на камену”. Ту је приказао камење у небу на коме су српски манастири. Овај посао одрађивао је пет година.
У међувремену настају његови циклуси слика једрењака у космосу. Дошао је циклус жене, мапе, макови. Настајале су слике црвених поља. Онда лаванди ( доминантни љубичасти тонови ). Редовно ради и на циклусу слика посвећених Београду, а не запоставља ни пчеле, оличење космоса, хармоније, сачуваног божанског кода.
Тренутно ради циклус “жито и житно поље”. Шта је то уствари?
- Ради се о пробуђеној машти и сећању на рано детињство. Указује ми се слика жетве, зрелог класја, широких мачванских поља пшенице. Ту је и очев стари комбајн. Ко зна колико смо њиме жита пожели.
Угледни ликовни критичар Никола Кусовац у једном од својих осврта на сликарство Ненада Станковића, каже: Стасао је у најизразитијег представника надреализма у савременом српском сликарству. Тачан цртеж и што је за њега много важније, до горње границе сликарске убедљивости усавршен поступак материјализације, дозвољава му да са лакоћом прати и реализује захтеве надреалистички раскриљене маште.
Најновије сликарско појављивање Ненад Станковић ће имати у кући (галерија) Краља Петра у Београду. Јавности ће представити више најновијих радова у техници уље на платну, а уводну реч поводом отварања ове изложбе имаће познати културолог доктор Јован Јањић.

Љ.Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa