Може им се

Када је реч о цени горива у Србији, нешто опасно није у реду. Цена нафте на светском тржишту пада, а код нас на пумпама готово на недељном нивоу расте.
Уместо да због пада цене сирове нафте на светским берзама за око два долара, са 73,94 на 71,68, с једне стране, и стабилног курса динара, евра и долара, с друге стране, гориво појефтини, оно је последњих дана на пумпама у Србији скупље у просеку за динар до динар и по, у зависности од врсте деривата.
Једино објашњење за то је да је понуда у последњих месец дана мања од тражње и да су трговци управо ту нашли разлог за повећање, јер других оправданих разлога нема. Миц по миц, цена дизела иде ка 170 динара, док бензина ка 160.
- Цена нафте на светским берзама је само један од параметара који може да утиче на кретање малопродајних цена горива. Она се формира на основу више параметара, и веома је поједностављено тврдити да зависи само од кретања цена нафте на тржишту - каже Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Према његовим речима, све промене трошкова које утичу на пословање у нафтном сектору, на националном и глобалном плану, одражавају се на цене горива онолико брзо и у оној мери, у којој је развијена тржишна конкуренција.
- Под трошковима се подразумевају сви импути, од цене сирове нафте до разних државних такси. На уређеном тржишту, утицај конкуренције се осети и када трошкови пословања расту и када се смањују и увек иду у прилог потрошачима. На таквом тржишту опстају само нафтне компаније које рационално послују и које су у стању да издрже надметање, које наравно мора бити засновано искључиво на тржишним принципима - наводи Мићовић.
Он додаје да у Србији посебан проблем представљају државна захватања у цени горива, односно велике акцизе и ПДВ.
- Генерално гледано, цена горива је у овом тренутку у Србији и региону на овом нивоу јер је цена сирове нафте знатно порасла у односу на прошлу годину. С друге стране и појефтињење нафте које се сада бележи одразиће се на смањење малопродајних цена, али се то неће десити сада, него накнадно - истиче Мићовић.
Експерт за енергетику Војислав Вулетић каже да је сасвим нормално да трговци бензином формирају малопродајне цене на основу својих трошкова.
- Сасвим је разумљиво да су цене горива скакале у периоду када су трговци куповали нафту која је била скупља. Сада цена нафте пада и када трговци истроше количине којима располажу, деривате ће на велико купити јефтиније, па ће и малопродајна цена горива пасти. С друге стране, мора се констатовати да су трговци веома ревносни када је реч о поскупљењу горива, али да се сасвим другачије понашају када цена сирове нафте пада и тада се доста ређе опредељују да цену спусте - истиче саговорник Вулетић.
Он додаје да је велики проблем у томе што држава нема како да пуни касу, па се опредељује за високе акцизе.
- Да је којим случајем у Србији индустрија развијена, држава би више инкасирала за буџет од пореза и не би било потребе за високим акцизама за гориво. Дакле, управо би реиндустријализација благотворно деловала на смањење акциза на бензин. Државна захватања би се у том случају смањила и возачи би га куповали по нижим ценама - закључује Вулетић.
Уважавајући све аргументе саговорника, утисак је да је у Србији сасвим у реду да гориво поскупљује док свуда у свету цена пада, и да се држави и продавцима горива једноставно може како они хоће.
Упоређујући август ове с августом прошле године бензин је данас скупљи за 12,46 динара, евродизел за скоро 17 динара по литру, а течни нафтни гас за 4,12 динара. Са садашњом ценом горива држава по свакој литри бензина узима 54% или 83,24 динара, а на литри дизела од 163,21 држави припада 86,3 динара, или 52,9% од цене.