НИКОЛА МИЛИНКОВИЋ
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА “ГЛАС ПОДРИЊА”
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА “ГЛАС ПОДРИЊА”
Поздрав из врелина Џизака
Ангажман у Узбекистану реализован за три дана, редован у стартној постави, клима храна другачији, још се привикава. Уговор до краја сезоне
Припремао се Никола Милинковић почетком јула на Златибору, са “Мачвом” за нову суперлигашку сезону, Узбекистан је био само држава за коју је је чуо, далеко од сваке мисли. Међутим, одједном је бивша совјетска република постала судбина. Стигла је понуда за Џонија из далека....
Нико, ни ти ниси размишљао о одласку почетком лета?
-Радио сам са “Мачвом”, чекао нову суперлигашку сезону када ми је представљена понуда "Согдиане". Било је и раније понуда да напустим “Мачву”, одбијао сам их, међутим, осећај ми је говорио да смо постигли много и да треба прихватити нове изазове. Рекао сам ДА и почео паковање. Спортски живот је чудо, промене су тренутне. Сада могу само да се захвалим мом агенту Бојану Минићу који је омогућио овај трансфер.
Нема пуно нформација о Првој лиги Узбекистана, но оно што чујемо и видимо путем различитих извора говори да се ниси лоше снашао у новој средини.
-За сада је све како сам замишљао. Почео сам сваки меч од почетка, постигао сам два гола. Колико чујем људи у клубу су задовољни, али ја знам да могу боље и тежим да своје жеље достигнем. У екипи су још два наша интернационалца, прихваћен сам сјајно од првог сата боравка и желим да им узвратим за гостопримство и указано поверење.
Узбекистанска лига?
-Имају неколико добрих, богатих клубова који учествују у Лиги шампиона Азије, ко игра дуже каже да је напредак у квалитативном смислу константан. Форсира се брз фудбал, много темпа, без калкулација. Инфраструкурно су изванредни, сваки стадион је опремљен, “умивен” са рефлекторима. Посећеност је одлична, навијачи посвећени.
Узбекистан као место за живот, Узбеци као домаћини?
-Још траје адаптација, све је другачије. Другачија је култура, свакодневица, другачија је храна, потпуно неочекивани укуси, временска разлика је три сата у односу на Шабац. Ипак, сличност је у љубазности људи. Сјајни су суграђани, добре особе, насмејани, воле живот, воле спорт, прилазе нам да се сликамо, замоле за аутограм... њихово уобичајено понашање чини да се осећате пријатно.
Која је твоја дестинација?
-“Согдиана” је из Џизака. Има између 200 и 250 хиљада становника, како сам чуо. Могао сам да приметим да је велики, леп град, постепено га упознајем, но најјачи утисак је врућина, баш, баш је топло овде цело лето.
Планови за даље?
-Позитивно сам изненађен свиме у Узбекистану, иако нисам имао мала очекивања. Могао бих себе замислити на дуже овде, но уговор је до краја сезоне, све даље кораке планирам по окончању истог.
Универзитетски центар
Узбекистан има нешто мање од 33 милиона становника, по уређењу је република, а главни град је Ташкент. Џизак је град на североистоку Узбекистана, позициониран југозападно у односу на престоницу, релативно близу граница са Казахстаном и Таџикистаном. Представља административни центар истоименог региона, а привредно је важан као највећи град на путу који повезује свима знан Самарканд и Фергану, долину у централној Азији. Има око 200 хиљада становника, раде два универзитета са око седам хиљада студената. Један од најпознатијих партијских функционера у СССР Шароф Рашидов рођен је баш у Џизаку.
Нико, ни ти ниси размишљао о одласку почетком лета?
-Радио сам са “Мачвом”, чекао нову суперлигашку сезону када ми је представљена понуда "Согдиане". Било је и раније понуда да напустим “Мачву”, одбијао сам их, међутим, осећај ми је говорио да смо постигли много и да треба прихватити нове изазове. Рекао сам ДА и почео паковање. Спортски живот је чудо, промене су тренутне. Сада могу само да се захвалим мом агенту Бојану Минићу који је омогућио овај трансфер.
Нема пуно нформација о Првој лиги Узбекистана, но оно што чујемо и видимо путем различитих извора говори да се ниси лоше снашао у новој средини.
-За сада је све како сам замишљао. Почео сам сваки меч од почетка, постигао сам два гола. Колико чујем људи у клубу су задовољни, али ја знам да могу боље и тежим да своје жеље достигнем. У екипи су још два наша интернационалца, прихваћен сам сјајно од првог сата боравка и желим да им узвратим за гостопримство и указано поверење.
Узбекистанска лига?
-Имају неколико добрих, богатих клубова који учествују у Лиги шампиона Азије, ко игра дуже каже да је напредак у квалитативном смислу константан. Форсира се брз фудбал, много темпа, без калкулација. Инфраструкурно су изванредни, сваки стадион је опремљен, “умивен” са рефлекторима. Посећеност је одлична, навијачи посвећени.
Узбекистан као место за живот, Узбеци као домаћини?
-Још траје адаптација, све је другачије. Другачија је култура, свакодневица, другачија је храна, потпуно неочекивани укуси, временска разлика је три сата у односу на Шабац. Ипак, сличност је у љубазности људи. Сјајни су суграђани, добре особе, насмејани, воле живот, воле спорт, прилазе нам да се сликамо, замоле за аутограм... њихово уобичајено понашање чини да се осећате пријатно.
Која је твоја дестинација?
-“Согдиана” је из Џизака. Има између 200 и 250 хиљада становника, како сам чуо. Могао сам да приметим да је велики, леп град, постепено га упознајем, но најјачи утисак је врућина, баш, баш је топло овде цело лето.
Планови за даље?
-Позитивно сам изненађен свиме у Узбекистану, иако нисам имао мала очекивања. Могао бих себе замислити на дуже овде, но уговор је до краја сезоне, све даље кораке планирам по окончању истог.
Узбекистан има нешто мање од 33 милиона становника, по уређењу је република, а главни град је Ташкент. Џизак је град на североистоку Узбекистана, позициониран југозападно у односу на престоницу, релативно близу граница са Казахстаном и Таџикистаном. Представља административни центар истоименог региона, а привредно је важан као највећи град на путу који повезује свима знан Самарканд и Фергану, долину у централној Азији. Има око 200 хиљада становника, раде два универзитета са око седам хиљада студената. Један од најпознатијих партијских функционера у СССР Шароф Рашидов рођен је баш у Џизаку.
Д. Б.
Најновији број
18. април 2024.
