Драмски писац Дино Пешут
Панда је унивeрзална прича
Добри текстови и уметност увек пронађу прави пут. Најбоља књижевност настаје из личног угла. Између Србије и Хрватске постоји мале мале разлике
У Шабачком театру вредно раде на припреми новог репертоара. Публику очекује неколико премијера, а тема сезоне како наводи директорка Миња Богавац је локал патриотизам што се не односи искључиво на завичајне комаде, колико на веће ангажовање локалних аутора и идеју да се кроз низ програма придобије заједница на директнију комуникацију са позориштем. Прву премијеру публика може да погледа 23. октобра и дело је шабачког ауторског и глумачког тима. Драмски комад “(Прет)последња панда“, написао је млади и афирмисани писац Дино Пешут. Адаптацију текста урадила је Марија Ратковић, колумнисткиња и новинарка заједно са редитељем Максимом Милошевићем.
Најнаграђиванији хрватски драмски писац Дино Пешут присуствовао је проби и читању текста у Шабачком позоришту и том приликом разговарали смо са њим о представи, плановима.
Како је дошло до сарадње са шабачким театром?
- Мислим да ме је властити рад довео до Шапца. Имам поверења да текстови које напишем и моја уметност увек пронађу прави пут. Потребно је да идемо тамо где препознамо неку врсту потенцијала и мислим да ће текст о панди врло лепо корепсонидрати са локалним контекстом у Шапцу.
Колико је тема којом се бави позоришни комад „Претпоследња панда“ универзална и може бити блиска младима у Шапцу и Сиску?
- Марија Ратковић је направила одличан посао са адаптацијом материјала. Смислено и наративно има везе. Мислим да између Сиска и Шапца постоји низ паралела и одрастање у једном или другом граду, посебно ако је у близини већи град, поље и простор маште, фантазије, жеља и надања за будућност. Исто тако и могућности су једнако ограничене. Панда у неку руку има универзалну причу и номинован је за немачку награду за младе. Очигледно да тема одговара тамо и овде. Ми некад између Србије и Хрватске имамо мали терор малих разлика за које се чини да су оне заправо највеће.
Представа има занимљив наслов. Како сте дошли на ту идеју?
- Моји наслови су увек мало проблематични. У време када је текст настао ја сам волео панде и када мало боље посматрамо оне су као нека младост одрасла у економској кризи. Често су окарактерисане као лење, а могуће да није тако и да је питање неког ширег контекста. Панда је за мене кључан текст који сам написао и заправо прати одрастање четири пријатеља и првенствено се бави темама одрастања и пријатељства, а онда питањем четири карактера који су у одређеној врсти локалног контекста који их обликује, не само њихову стварност и животе, него одлуке и надања, могућности и неке пројекције за будућност и тако се кроз време раздвајају и настављају своје животе.
Да ли околности или место рођења на овим просторима и даље одређују животни пут младих људи?
- Сигурно да са собом носимо нешто аутентично, али постоји и оно што ти контекст и ситуација да. Наравно, то онда за сваког одговара са његовим карактером и мислим да те сигурно одреди на неки начин и твоје амбиције, фрустрације. Заправо те пројекције су другачије у односу на контекст из којег долазимо.
Колико аутобиографског има у Вашим делима?
- Свако пише из личног угла. Мислим да свака добра књижевност настаје из личног угла, само када одабереш неки фрагмент своје стварности и пребациш га у књижевну форму, он самим тим постаје нешто друго. Тако да је одговор да у једну руку, све што сам икада написао је веома лично, али не и нужно аутобиографско. Не знам колико то има смисла, али из сопствене стварности и живота, а опет није догађајно. Није мемоар.
Да ли тешко бити драмски писац у данашње време?
- За сада ми је добро и не могу да се много жалим. Посебно што сам бескомпромисан по питању свог рада. У последњих неколико година увек успем да преживим и то је неки потребан минимум. Нисам се обогатио нити приближио некаквом луксузном животу, али имам за станарину сваког месеца. Прављење компромиса је ствар мојих тренутних могућности. Дешава се да побегнем из ситуација које ми не пријају, али и то ће у наредном периоду бити тест зрелости за мене.
Планови за наредни период?
- Тренутно ме очекује још једна премијера у Загребу у марту. Радим на промоцији романа који је недавно изашао „Подерана колена“. Правим скице за наредне текстове, а тренутно сам у фази одмора и планирања будућег пројекта.
Дино Пешут рођен је 1990. у Сиску. Завршио је драматургију, драмско и филмско писмо на Академији драмске умјетности у Загребу. Ради као драматург у различитим позориштима у Хрватској и иностранству. Као драматичар дебитовао је са драмом „Притисци моје генерације“, која је била позвана на „Forum of Young European Playwrights“ на фестивалу „Неуе Neue Stücke aus Europa“ у Wiesbadenu. Драма је праизведба у Хрватском народном казалишту у Сплиту 2013. Драма „(Прет)последња панда или статика“ осваја прву Награду Марин Држић коју додељује Министарство културе и имала је премијеру у Загребачком казалишту младих 2015. Иста драма позвана је на програм „Stückemarkt“ на фестивалу „Theatertreffen“ у Берлину 2016. Освојио је Награду „Марин Држић“ за драме „Велики хотел Бездан“, 2015, Стела, поплава, 2016, и Олимпиа стадион (трилогија), 2017.
Најнаграђиванији хрватски драмски писац Дино Пешут присуствовао је проби и читању текста у Шабачком позоришту и том приликом разговарали смо са њим о представи, плановима.
Како је дошло до сарадње са шабачким театром?
- Мислим да ме је властити рад довео до Шапца. Имам поверења да текстови које напишем и моја уметност увек пронађу прави пут. Потребно је да идемо тамо где препознамо неку врсту потенцијала и мислим да ће текст о панди врло лепо корепсонидрати са локалним контекстом у Шапцу.
Колико је тема којом се бави позоришни комад „Претпоследња панда“ универзална и може бити блиска младима у Шапцу и Сиску?
- Марија Ратковић је направила одличан посао са адаптацијом материјала. Смислено и наративно има везе. Мислим да између Сиска и Шапца постоји низ паралела и одрастање у једном или другом граду, посебно ако је у близини већи град, поље и простор маште, фантазије, жеља и надања за будућност. Исто тако и могућности су једнако ограничене. Панда у неку руку има универзалну причу и номинован је за немачку награду за младе. Очигледно да тема одговара тамо и овде. Ми некад између Србије и Хрватске имамо мали терор малих разлика за које се чини да су оне заправо највеће.
Представа има занимљив наслов. Како сте дошли на ту идеју?
- Моји наслови су увек мало проблематични. У време када је текст настао ја сам волео панде и када мало боље посматрамо оне су као нека младост одрасла у економској кризи. Често су окарактерисане као лење, а могуће да није тако и да је питање неког ширег контекста. Панда је за мене кључан текст који сам написао и заправо прати одрастање четири пријатеља и првенствено се бави темама одрастања и пријатељства, а онда питањем четири карактера који су у одређеној врсти локалног контекста који их обликује, не само њихову стварност и животе, него одлуке и надања, могућности и неке пројекције за будућност и тако се кроз време раздвајају и настављају своје животе.
Да ли околности или место рођења на овим просторима и даље одређују животни пут младих људи?
- Сигурно да са собом носимо нешто аутентично, али постоји и оно што ти контекст и ситуација да. Наравно, то онда за сваког одговара са његовим карактером и мислим да те сигурно одреди на неки начин и твоје амбиције, фрустрације. Заправо те пројекције су другачије у односу на контекст из којег долазимо.
Колико аутобиографског има у Вашим делима?
- Свако пише из личног угла. Мислим да свака добра књижевност настаје из личног угла, само када одабереш неки фрагмент своје стварности и пребациш га у књижевну форму, он самим тим постаје нешто друго. Тако да је одговор да у једну руку, све што сам икада написао је веома лично, али не и нужно аутобиографско. Не знам колико то има смисла, али из сопствене стварности и живота, а опет није догађајно. Није мемоар.
Да ли тешко бити драмски писац у данашње време?
- За сада ми је добро и не могу да се много жалим. Посебно што сам бескомпромисан по питању свог рада. У последњих неколико година увек успем да преживим и то је неки потребан минимум. Нисам се обогатио нити приближио некаквом луксузном животу, али имам за станарину сваког месеца. Прављење компромиса је ствар мојих тренутних могућности. Дешава се да побегнем из ситуација које ми не пријају, али и то ће у наредном периоду бити тест зрелости за мене.
Планови за наредни период?
- Тренутно ме очекује још једна премијера у Загребу у марту. Радим на промоцији романа који је недавно изашао „Подерана колена“. Правим скице за наредне текстове, а тренутно сам у фази одмора и планирања будућег пројекта.
M. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
