Стража између два града

Данас, у материјалном свету, права је реткост да неко нешто ради без новчане надоканде. Још је ређе да то буде посао који може да угрози живот. Светао пример је 45 припадника Добровољног ватрогасног друштва "Видојевица".
Следеће године прославиће 40 година континуираног рада. Обучени су и опремљени за реакцију у свим ситуацијама као и професионалне ватрогасне јединице.
Налазе се на пола пута између Шапца и Лознице, тако да су много ближи околним селима него ватрогасно-спасилачке јединице из ова два града.
Подељени су у четири вода, а сваки вод има своје задатке. Прва помоћ представља пети вод и они у случају ванредне ситуације збрињавају повређене. Поседују навални камион комплетно опремљен за гашење пожара и спашавање до одређених висина, као и чамце за евакуацију у случају поплава и сву пратећу опрему, као и своју зграду од 750 метара квадратних. Сви чланови ДВД обучени су за гашење пожара и имају сертификат да могу да обављају тај посао.
Имају свој број телефона на који их грађани могу позвати, али углавном задужења добијају од професионалних ватрогасних јединица. Најчешће пожар буде добрим делом угашен до доласка јединице из Шапца или Лознице.
-За разлику од професионалних јединица ми нисмо територијално ограничени. Најчешће делујемо на територији Лознице и Шапца, некада Богатића. Гасимо пожар до доласка професионалне јединице, а тада се њима подређујемо, објашњава Милорад Павловић секретар ДВД „Видојевица“.
Кроз ватру и воду
Гасили су многе велике пожаре. Изузетно брзо су стигли када је горела „Вискоза“ и први изашли на лице места када се пре неколико година пожар незаустављиво ширио Цером. Као најтеже ипак не памте пожаре са највећим обимом посла, него оне у којим је било људских жртава, али и оне где су људима изгореле животиње.
Као и велики део становништва у Србији, у посебном сећању им је остала 2014. година. Пут Шабац-Лозница био је пресечен баш у Лешници.
-Та 2014. година била је баш специфична. Поред великих падавина у мају, ми смо имали поплаве и месец дана пре тога, али и у августу и септембру. Изливао се Јадар са својим притокама, објашњава Павловић.
Поред живота и приватне имовине била је угоржена и трафостаница која огромну територију снабдева струјом.
-Лешница има 11киловатну трафостаницу, каквих је још само неколико у Србији и која је била угрожена. Она струјом снабдева цело средње Подриње и пола Мачве. Ми смо први изашли на терен. Дошли су и војска, Жандармерија, Горанска служба. Због прекида пута даље нису могли и били су смештени у спортској хали у Лешници. Ту смо се договарали и правили планове. Сва околна места била су потпуно поплављена. Најавили су отварање капија на хидроцентрали у Зворнику. Морали смо брзо да реагујемо и чамцима смо евакуисали људе и стоку, прича председник ДВД „Видојевица“ Милорад Шовић.
Када је најкритичнији период прошао и реке се повукле у корита за њих је још дуго било свакодневног рада.
-Тада смо имали посла месец дана. Црпели смо воду из кућа, подрума, башта. Неко од власника нам је дао гориво, неко не. Пошта нам је тада изашла у сусрет и од њих смо добили гориво да бисмо уопште могли да почнемо да радимо, каже командир Слободан Арсеновић.
Без сигурних
финансија
Управо ту су сви проблеми ДВД „Видојевица“ и могу се сажети у једну реч – финансије. Поред тога што раде потпуно бесплатно, покренути искључиво хуманим мотивима, најчешће сами финансирају трошкове.
-Када су поплаве прошле ми смо по Закону имали право на надокнаду горива. Нисмо добили ни кап. Сваке године радимо финансијски план наших потреба и оне су од 200.000 до 250.000 динара. Тај план доставимо нашој локалној самоуправи у Лозници и одредимо приоритете, ако не можемо да добијемо цео износ. Међутим, никада нисмо наишли на разумевање. Ми немамо своја средства. Зависимо од тога да ли нас је локална самоуправа предвидела буџетом или није, а нажалост није, каже Шовић.
Са друге стране, као правно лице у обавези су да буду на располагању у случају ванредне ситуације.
Трошкове струје, телефона, и осталих режија такође плаћају сами. Најчешће председник Шовић и потпредседник Радомир Равњак финансирају издатке, а сви чланови плаћају и годишњу чланарину. Помажу им и поједине фирме које су пријатељи друштва. Десило се, међутим, прошле године да не могу да изађу на интервенције јер камион није био регистрован.
-Имамо изузетну сарадњу са професионалним ватрогасним јединицама Шапца и Лознице. Доста се ослањамо на Ватрогасни савез Шапца који нам помаже и финансијски. Можемо да обезбеђујемо спортске догађаје и друге манифестације и тада имамо право на надокнаду. Прошли смо на тендеру у Шапцу и на Вашару ове године дежурамо трећи пут, објашњава Шовић.
Ватрогасци у Словенији се модернизују па ће десет њихових возила добити Ватрогасни савез Србије. Надају се да ће и у Лешницу стићи једно од ових возила.