НОВИ КАПИТЕН ВК ШАБАЦ ЗА ГЛАС ПОДРИЊА
Наш непобедиви
Брзо сам се разумео са управом клуба. Свестан сам одговорности звања капитена. Желимо да гостовање у Шапцу улива страх свим ривалима. Саиграчи одлични играчи, још бољи људи
Први ватерполо тренинзи за малог Гојка били су разочаравајући. Иако добар пливач, није налазио сатисфакцију у сталном испливавању дужина и размишљао је да ли је ипак направио грешку када се одлучио за овај трофејни спорт. Једног дана, дошло је време да се сви окушају на голу, он је показао највише, те је тренер упутио логично питање, жели ли да то буде његова позиција.
-Преварим се и кажем ДА (смех). Наравно, шалу на страну, пронашао сам себе брзо међу стативама и мислим да нисам погрешио, бар тако кажу резултати - истиче кроз осмех нови голман и капитен ВК Шабац Гојко Пијетловић.
Убрзо му се на тренинзима прикључио и брат Душко, започевши, познату, још незаписану причу о чувеној браћи Пијетловић, сторију која још траје, а резултатима за вечност, свакако ће далеко превазићи временске оквире њихових каријера.
- Када говорим о утакмицама које памтим, волим да поменем финале ЕП 2006. у Београду. Нисам онда играо, али је Душко био у базену и имао сам осећај као да сам ја ту. Кроз спорт смо стасавали као спортисти и људи. Не волим да издвајам тренере, правим хијерархију, но увек помињем Слободана Павкова. Он је тај који је указао на значај сталног, непрестаног, посвећеног рада. Схватио сам да таленат може да носи до пунолетства највише, а све касније је искључиво рад и жеља. Спорт је стални рад на себи.
Гојка је каријера после родног Новог Сада водила до Партизана, Црне Горе, Мађарске, а 2013. године одлучује се да прихвати једну, слободно можемо рећи “егзотичну” ватерполо понуду. Потписао је уговор са румунском Орадеом.
-Дали су ми заиста добре услове, врло коректно се поставили и осетио сам тај изазов и жељу да се опробам. Признајем, било је скепсе, неизвесности пред сам одлазак. Одрастали смо уз другачије приче о Румунији као небезбедној држави, знамо да су у ватерполу држава чији је максимум учешће на великим такмичењима. Међутим, по доласку био сам шокиран, у позитивном смислу. Сваки клуб има свој затворени базен, све услове за рад, финансије нису велике, али су стабилне, не постоји кашњење плата. Орадеа је диван град, безбедан, људи гостопримљиви. Убрзо сам се осетио као домаћи ту.
Упознао је ватерполо нашег североисточног суседа изблиза и како истиче, уверио се да улагања, жеља и таленат нису довољни, када се “сударе” са тврдоглавошћу.
-Имају добре услове, вредне играче којима је доста стагнирања. Међутим, недостаје системски рад. Увек су ту и неке “тврде главе” у савезу које су ватерполо играли пре 40 година и уверени су да принципе од онда треба примењивати и данас. Честе су свађе, а то је најпогубније за младе. Довели су одличног тренера у репрезентацију, Станојевића, међутим сваки покушај помака, баш због поменутих разлога, тешко је изводљив. Играчи воле ватерполо, желе да раде, а када би имали систем и тренере као ми, брзо би постали једно једна од пет, шест водећих селекција у Европи.
Стајао је Пијетловић на голу шампиона Румуније, играо ЛЕН куп, Лигу шампиона, но после пет година одлучио се за тежак корак.
-Навикао сам на град, људе, упознао језик и стварно сам се осећао дивно у Орадеи. Имао сам отворену понуду да останем. Ипак, добио сам добру понуду “Шапца”, допао ми се систем који ми је руководство представило, интересантна ми је Јадранска лига, наравно, породица и српски ватерполо можда су и кључни чиниоци. Разумео сам се брзо и лако са управом “Шапца”, али сам имао потребу да промислим још неко време, добро проценио све и ево ме у новом клубу.
У редове Шапца је стигао трофејни репрезентативац, ас великог искуства, те је одмах постао много више од још једног имена у саставу. Поверена му је улога капитена.
-Част ми је што сам капитен и апсолутно сам свестан одговорности коју имам због те улоге. Трудићу се, не само да одбранама допринесем успеху клуба, већ и да будем добар саветник и подршка сјајним момцима са којима радим. Нисам сарађивао са њима, али знам да је много младих при репрезентацији. Задовољство ми је да помажем и младим голманима. Где год могу да помогнем, то ћу учинити и надам се да је пред свима нама период успеха и радости.
Предводник екипе не оптерећује играче великим амбицијама, али је себи поставио циљеве које жели да досегне.
-Лимите можемо утврдити тек када крене сезона, али жеља је присутна и то је најбоља база. Циљ клуба, али и моја лична амбиција, као капитена је да будемо екипа у сваком смислу, да делујемо професионално, спремно и не само очувамо поштовање које Шабац ужива у региону, већ се додатно позиционирамо на ватерполо мапи, да сви, баш сви, макар то били Југ, Младост, Звезда и Партизан, знају да долазе јаком противнику против кога неће бити лако.
ВЕЋ КАО КОД КУЋЕ
- У Шабац сам често долазио у млађим категоријама, на стари базен. Већ у сениорским данима нисам, но врло брзо сам се адаптирао. Имам испуњене дане, другове, пријатеље, има где да се оде, шта да се види и апсолутно сам задовољан и животом ван тренинга у Шапцу.
-Преварим се и кажем ДА (смех). Наравно, шалу на страну, пронашао сам себе брзо међу стативама и мислим да нисам погрешио, бар тако кажу резултати - истиче кроз осмех нови голман и капитен ВК Шабац Гојко Пијетловић.
Убрзо му се на тренинзима прикључио и брат Душко, започевши, познату, још незаписану причу о чувеној браћи Пијетловић, сторију која још траје, а резултатима за вечност, свакако ће далеко превазићи временске оквире њихових каријера.
- Када говорим о утакмицама које памтим, волим да поменем финале ЕП 2006. у Београду. Нисам онда играо, али је Душко био у базену и имао сам осећај као да сам ја ту. Кроз спорт смо стасавали као спортисти и људи. Не волим да издвајам тренере, правим хијерархију, но увек помињем Слободана Павкова. Он је тај који је указао на значај сталног, непрестаног, посвећеног рада. Схватио сам да таленат може да носи до пунолетства највише, а све касније је искључиво рад и жеља. Спорт је стални рад на себи.
Гојка је каријера после родног Новог Сада водила до Партизана, Црне Горе, Мађарске, а 2013. године одлучује се да прихвати једну, слободно можемо рећи “егзотичну” ватерполо понуду. Потписао је уговор са румунском Орадеом.
-Дали су ми заиста добре услове, врло коректно се поставили и осетио сам тај изазов и жељу да се опробам. Признајем, било је скепсе, неизвесности пред сам одлазак. Одрастали смо уз другачије приче о Румунији као небезбедној држави, знамо да су у ватерполу држава чији је максимум учешће на великим такмичењима. Међутим, по доласку био сам шокиран, у позитивном смислу. Сваки клуб има свој затворени базен, све услове за рад, финансије нису велике, али су стабилне, не постоји кашњење плата. Орадеа је диван град, безбедан, људи гостопримљиви. Убрзо сам се осетио као домаћи ту.
Упознао је ватерполо нашег североисточног суседа изблиза и како истиче, уверио се да улагања, жеља и таленат нису довољни, када се “сударе” са тврдоглавошћу.
-Имају добре услове, вредне играче којима је доста стагнирања. Међутим, недостаје системски рад. Увек су ту и неке “тврде главе” у савезу које су ватерполо играли пре 40 година и уверени су да принципе од онда треба примењивати и данас. Честе су свађе, а то је најпогубније за младе. Довели су одличног тренера у репрезентацију, Станојевића, међутим сваки покушај помака, баш због поменутих разлога, тешко је изводљив. Играчи воле ватерполо, желе да раде, а када би имали систем и тренере као ми, брзо би постали једно једна од пет, шест водећих селекција у Европи.
Стајао је Пијетловић на голу шампиона Румуније, играо ЛЕН куп, Лигу шампиона, но после пет година одлучио се за тежак корак.
-Навикао сам на град, људе, упознао језик и стварно сам се осећао дивно у Орадеи. Имао сам отворену понуду да останем. Ипак, добио сам добру понуду “Шапца”, допао ми се систем који ми је руководство представило, интересантна ми је Јадранска лига, наравно, породица и српски ватерполо можда су и кључни чиниоци. Разумео сам се брзо и лако са управом “Шапца”, али сам имао потребу да промислим још неко време, добро проценио све и ево ме у новом клубу.
У редове Шапца је стигао трофејни репрезентативац, ас великог искуства, те је одмах постао много више од још једног имена у саставу. Поверена му је улога капитена.
-Част ми је што сам капитен и апсолутно сам свестан одговорности коју имам због те улоге. Трудићу се, не само да одбранама допринесем успеху клуба, већ и да будем добар саветник и подршка сјајним момцима са којима радим. Нисам сарађивао са њима, али знам да је много младих при репрезентацији. Задовољство ми је да помажем и младим голманима. Где год могу да помогнем, то ћу учинити и надам се да је пред свима нама период успеха и радости.
Предводник екипе не оптерећује играче великим амбицијама, али је себи поставио циљеве које жели да досегне.
-Лимите можемо утврдити тек када крене сезона, али жеља је присутна и то је најбоља база. Циљ клуба, али и моја лична амбиција, као капитена је да будемо екипа у сваком смислу, да делујемо професионално, спремно и не само очувамо поштовање које Шабац ужива у региону, већ се додатно позиционирамо на ватерполо мапи, да сви, баш сви, макар то били Југ, Младост, Звезда и Партизан, знају да долазе јаком противнику против кога неће бити лако.
- У Шабац сам често долазио у млађим категоријама, на стари базен. Већ у сениорским данима нисам, но врло брзо сам се адаптирао. Имам испуњене дане, другове, пријатеље, има где да се оде, шта да се види и апсолутно сам задовољан и животом ван тренинга у Шапцу.
Д. Благојевић
Најновији број
18. април 2024.
