Чувар сећања на жртве

Документарно-играни филм "Крвави марш", Стевана Маринковића премијерно је приказан у Шабачком позоришту. У новом остварењу аутор се бавио темом страдања становника шабачког краја током немачке одмазде која је започела 24. септембра 1941. године за време Другог светског рата. Од почетне идеје до реализације било је потребно три године темељног истраживања и рада како би филм био приказан јавности. Маринковића су водили лични мотиви, али и жеља да сачува сећање на учеснике марша.
- Желео сам да догађај који полако тоне у заборав да трајно забележим. Да у нашем колективном сећању остану људи и догађаји, везани за страдање Шапчана. Током 1941. године Шабац је највише страдао и то можемо видети у филму. Касније се испоставило да је тежиште пребачено на Крагујевац и Краљево, иако је незахвално говорити о страдањима и жртвама. Имао сам и породичну и моралну обавезу да снимим филм, јер је мој деда Стеван трчао Крвави марш и његов брат Петар. Немци су Петра заробили, јер је учествовао у нападу на Шабац и био је заточен у логору, након чега је стрељан у шуми. Тело нису идентификовали након ексхумације по завршетку рата и сахрањен је у заједничкој гробници. Све ово је мој дуг према прецима да се никада не заборави - рекао је Маринковић.
Филм доноси бројна сведочанства учесника, снимке и документарне фотографије настале током марша забележене управо од стране окупационих снага у Србији. Колико је било тешко прикупити сведочанства оних који су преживели трагичан догађај открива Маринковић и каже да је имао прилику да разговара са више од двадесет особа чија су се сведочанства нашла у новом остварењу.
- Углавном су људи желели да поделе са нама сећање на тај догађај, али дешавало се да нису желели да говоре, јер им је било тешко да се враћају у то време злочина. Прва реакција саговорника је била отпор и негирање. Од свог деде нисам ништа сазнао, није волео да прича о томе. Ипак, када чују да желимо да оставимо нешто за будуће генерације промене мишљење и поделе своје искуство. Људи одлазе, њихова сећања на догађај нестају и само троје од оних оних који су желели да поделе са нама своје искуство је данас живо.
Сазнања и свест о самом догађају променила су се и код аутора који је део документарног материјала по први пут видео током снимања филма и сматра да се на овај начин руше митови којима смо као народ склони.
- Ми волимо да живимо у митовима. Највећи када је у питању овај догађај је ко је спасао Шапчане. То што је страдао само један немачки војник и то што је било пет рањених је срећа. Знамо за наредбу током одмазде. За једног убијеног сто, за рањеног педесет. Немци не би презали да стрељају више становника уколико би то било потребно. Важно је истаћи да су мештани Јарка и Кленка помогли да учесници марша добију преко потребну воду. И на крају, лепо време. Не знамо шта би се десило да је падала киша и било хладно - истиче Маринковић и додаје да на „СС“ дивизија никада није крочила на тло Шапца, само регуларна немачка војска која је била добро обучена и спремна за ратна дејства.
-Овде су биле обичне трупе од 12.500 - 13.000 људи и ратовале су против слабо наоружаних и неприпремљених јединица партизана и четника. Казнена експедицја је била организована како би Немачки Рајх заштитио своје економске интересе, не као последица устанка У Србији. Постали су угрожени рудници, Зајача и Бор. У то време Немци постижу велики успех у Африци, трупе генерала Ромела. Рушењем железничких пруга пут за Грчку је блокиран, а самим тим и за Африку. Хитлер је био принуђен да што пре заведе ред како би заштитио своје економске интересе. Није њему било битно како ће то постићи и да ли ће неко. Оно што је било најважније је да се жила куцавица немачке привреде не прекида и да функционише беспрекорно.
Велики број волонтера, пријатеља и сарадника подржао је Стевана у реализацији пројекта. Донације, добра воља, морална обавеза и сналажљивост су били покретачка снага да филм угледа светлост дана.
- Сви су радили бесплатно, јер је буџет био јако мали. Средства су прикупљена уз помоћ донација. Занимљиво је то да су мештани Кленка били на располагању у сваком смислу. Људи желе да помогну и треба их анимирати и ангажовати на прави начин.
Стеван Маринковић каже да ће филм бесплатно проследити школама, установама културе у Шапцу како би ученици и суграђани могли да сазнају више о историји свог града и догађајима који заслужују да се не забораве.