Инфо

4. октобар 2018.4. окт 2018.
На већ познатом терену
ЂОРЂЕ РАШИЋ СЕЛЕКТОР ГРУЗИЈЕ ЗА ГЛАС ПОДРИЊА

На већ познатом терену

Задужен за све селекције. Играчи желели њега.
Одлази само за окупљања
репрезентације. Неопходно много рада за неки резултат. Деби у октобру на посебно
неугодном терену из
(не)спортских разлога
Пре неколико година Ђорђе Рашић је многе изненадио одласком у Грузију, а потом и релативно брзим повратком после добрих резултата и неких неочекиваних победа. Вратио се јер није постигао сагласност са челницима тамошњег савеза о времену које треба да проведе у Тбилисију. Носио је утисак необављеног посла, но сада има прилику да га настави. Шабачки тренер поново води бившу совјетску републику, а у домену одговорности су све селекције Грузина.
-У претходном наврату нисам желео да останем годину и по дана, непрекидно у Грузији, зато смо прекинули сарадњу. Овај пут смо се договорили да долазим на окупљања репрезентативаца и на такмичења, остатак времена сам у Шапцу - појашњава Рашић ситуацију са “првог кормиларења грузијским рукометним бродом”.
Сви други сегменти договора постигнути су за неколико минута, а један позив, једна жеља једноставно није дозвољавала да кажете НЕ.
-Играчи са којима сам већ радио, који ме познају, тражили су да се вратим, волели су мој систем рада. Наравно, челници Рукометног савеза Грузије већ познају план који сам направио пре прве сарадње и све се поклопило да наставимо где смо стали. Не радим само са сениорима, већ са свим селекцијама.
Поново ћете бити одвојени од породице, а то је нешто што сте увек истицали као најтеже приликом ранијих послова у иностранству.
-Да нисам постигао договор о повременом боравку у Тбилисију, не бих прихватио понуду Грузије. С годинама све је теже одвајати се, пре свега од унука, али и од супруге, деце, пријатеља чак и мог љубимца Видија. Раније сам преломио да више нећу нигде ићи на дужи период. Овде су моји људи, овде припадам и ту остајем. Никада нисам губио љубав, ни пријатеље, већ сам само видео ко су прави и искрени.
Као некадашња република СССР, а опет не баш позната рукометно широј јавности, претпоставка је да се у Грузији негује тзв “Совјетска школа рукомета”?
-Нажалост не, одавно то није присутно јер су улагања у рукомет мала. Дворана је пуна када игра репрезентација, али је интересовање за рукомет мало, национална лига слаба и то све оставља последице и захтева предан, посвећен рад и стрпљење да би се остварили резултати.
Играче махом познајете, а неки су познати и шабачкој публици.
-У Шапцу су играли: Датукашвили, Иракли Чиковани, Шота, Рати, а осим њих од “интернационалаца” имамо Вову са искуством играња у Русији и Румунији, Чантурију рукометаша из македонске лиге, младе Грузине имамо у Украјини, Мађарској, Француској. Никада нема много времена у репрезентацији да се уиграју играчи са различитих страна, али да не верујем у успех не бих долазио.
ДЕБИ МОЖДА 22. ОКТОБРА
Ђорђе Рашић је задужен за све селекције Грузaије, а прво такмичење је први круг квалификација где ће репрезентација коју предводи играти групу на територији Косова од 22. октобра. Специфична ситуација како за Грузију, тако и за њега.
-Тешка ситуација за Грузију и пре мог именовања. Они нису признали Косово као независну државу, међутим ЕХФ јесте, а да би напредовали морају да путују на великим такмичењима, односно квалификацијама, те су одлучили да учествују. Само су себи отежали ситуацију ангажовањем Србина за селектора јер би их и иначе чекала непријатна атмосфера због непризнавања. То и показује пријатељство наших држава, показује колико нас цене и поштују и зато ми је још јачи мотив да будем на клупи. Питали су ме и ја сам рекао да немам проблем са одласком на ту територију, одлука је сада на другим инстанцама. Уколико не будем ја путовао, мој сарадник Серго Датукашвили ће водити екипу, припремамо се и тамо је циљ прво место, ту нема калкулација.
Д. Б.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa