Авантура лирског израза

У Културном центру недавно је одржан 9. песнички маратон који је започео наступом најмлађег песника, Немање Илића, ученика шестог разреда ОШ „Јанко Веселиновић“, из Шапца. У Великој сали реализован је програм под називом „Вече мачванске лире“, посвећен мачванском и српском песнику Ивану Лолићу, који је преминуо у јуну ове године. Подокриљем, тадашњег Дома омладине, Иван је заједно са групом уметника започео своје стиховање. Прва збирка песама „Несаница због Љиљане“, нашла је пут до читалаца 1969. године. Након дугог одсуствовања са књижевне сцене, објављена је друга књига „Кроз детињство тече река“, 2016. године. Последњу књигу под називом „Песме“, објављује Удружење писаца „Јанко Веселиновић“ из Богатића. Вокална група „Шапчанке“, употпунила је вече са репертоаром мачванских песама.
У оквиру „Песничког маратона“ наступио је велики број песника из Србије и региона који су учествовали на „Корпус поетикус“- разговори о поезији. Оваквим програмима и догађајима Културни центар покушава да повећа интересовање за суштину поезије и шрири простор за размишљање и сагледавање свог стваралаштва. Гости трибине били су проф. књижевности Радисав Милић, књижевник и књижевни критичар, потписник 7 књига поезије, прозе и есеја, из Смедерева и проф. економије и менаџмента Виктор Радун Теон, књижевник и преводилац.
Сценски приказ у извођењу Рецитаторског студија Културног центра представљен је породици, пријатељима и љубитељима поезије, јер је поезијом и својим земаљским деловањем трајно обавезао на незаборав. Аутори и реализатори вечери били су песници Бранка и Стеван Тодоровић.
Бранка Тодоровић саветник за програме културе у Културном центру истакла је да данас имамо већу одговорност него икад према културном наслеђу и клими духа која утиче на њене стваралачке импулсе и да стваралац нашег доба мора храбро искорачити из свог унутрашњег доживљаја како би досегао високу уметничку вредност, а песничка окупљања су најбоља прилика за то.
- Песнички маратон је неизбежна авантура колективног и субјективног израза, емотивних тоналитета али богатство стилских, језичких и раскошних стихова. Да бисмо избегли у савременој српској поезији скученост простора у којој обитавамо, где је тешко распознати свеж и аутентичан песнички израз, морамо чинити мале и упорне кораке како бисмо културно и уметничко поље учинили што видљивијим - рекла је Бранка и додала да је поезија у контексту савременог дискурса комуникације помало занемарена у доба рачунара, мобилних телефона и интернета и представља борбу против баналности .