Инфо

25. октобар 2018.25. окт 2018.
Браћа свадбовала заједно
ПОСЛЕ 10 ГОДИНА У ДУБЉУ

Браћа свадбовала заједно

Александар и Борис Бијчић и њихове изабранице Тијана и Катарина, судбоносну заклетву на верност изговорили истог дана у сеоској цркви и месној канцеларији, а потом испод великог шатора, пред кућом у дворишту наставили заједничко свадбено весеље
Више тога заједничког, а један огроман шатор, испод њега музика и скоро хиљаду гостију у пространом дворишту, пред кућама, старом и новосаграђеном. Одавно у Дубљу, једном од највећих мачванских села, није било такве свадбе. Према рачуну старијих људи, прошло је већ 10. година од последњег таквог случаја. Недавно су скупа свадбовали браћа Александар и Борис Бојчић из Дубља. Све како налажу стари мачвански обичаји.

Први поглед и
четворогодишње
утврђивање
Александар је своју супругу повео кући из осмог разреда, после само шест месеци “упознавања”.
- Тијана је веома млада. Водио сам је више пута на пријемни. Завршила је осми разред основне школе у Мачванском Прњавору, где је живела, а упознао сам је посредством њене сестре Мире на једном рођендану. Забављали смо се само шест месеци и узели. Рекло би се да је то била једна од оних љубави на први поглед, каже Александар, хвалећи умешност и велики рад деде Радосава, који им је доста тога оставио.
Борис је, сам каже, нешто дуже “мудровао”.
- Ми смо наше “познанство” утврђивали четири године. Катарина је из Ђурђевића. Али без обзира на разлику у годинама снајке се добро слажу, додаје Борис.
У месној канцеларији, сеоској цркви, све је било по старим обичајима, овде кажу како Бог и народ налажу.
Тако је Црквено венчање, обавио је протојерејставрофор Урош Живковић уз саслужење колега Немање и Николе. То ће се, кажу памтити дуго, исто као и весеље многобројне родбине и пријатеља, под пространим шатором уз громогласну музику.

Остају у Дубљу
И после десетак дана од незапамћеног славља, на дворишту, су видљиви “трагови”. Заостали су делови шатора. То се односи и на јесење радове на смештају кукуруза у чардак. Много је окруњеног зрна. Браћа Бојчићи, Александар и Борис су веома вредни и цењени у селу. Имају преко 20. хектара земље, сву механизацију и услужно раде другима. Због тога се ту увек окупља много људи.
- Деда нам је доста тога оставио. И због тога имамо велику обавезу. Намерни смо да останемо на селу и ту тражимо своју срећу, каже Борис.
О њиховој заједничкој свадби још се “испредају” готово фантастичне приче. И припреме су дуго трајале, а најжешће весеље, три дана.
Љ.Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa