Инфо

22. новембар 2018.22. нов 2018.
Закатанчене “сеоске фабрике”
ОДИСЕЈА МАЧВАНСКИХ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА

Закатанчене “сеоске фабрике”

Неуспела трансформација у трговинска предузећа. Приватизација и стечај за коначан крај. Остале успомене, преко стотину људи без посла, запуштена дворишта
Свако село у општини Богатић имало је своју земљорадничку задругу. Постојале су све до првих година новог века, а потом велика већина отишла у историју, тако да се о њима данас само приповеда како су биле “друга кућа” многим сељацима. Као у својеврсним сеоским фабрикама, пољопривредници су посредством њих пласирали своје бројне производе и решавали проблеме од животног значаја ( чак и онда кад тренутно нису имали никакву робу да понуде у замену, могли су да рачунају на финансијску помоћ своје задруге).

Страдале у време приватизације
- Земљорадничке задруге су помагале сељацима и у добру и злу. Радиле су као какве “сеоске фабрике” и готово да није било ни једне сеоске акције (здравство, култура, забава... ) у којој нису на неки начин учествовале. Издвојио бих само помоћ око сетве и пласмана сточарских производа, каже Љубинко Јевтић бивши директор Земљорадничке задруге у Бадовинцима, највећем мачванском селу.
Он помиње и период трансформације земљорадничких задруга у својеврсна “трговинска предузећа”. Тада се живело готово искључиво од марже, а помоћ пољопривредницима, сарадницима је запостављана. У време великих приватизација, једна за другом мачванске земљорадничке задруге су одлазиле у стечај. Педантни статистичари су забележили да данас раде само две.
Старим Законом о задругама, задружна имовина је прешла у државне руке, а потом је приватизација друштвених предузећа дефинитивно угушила задруге и задругарство у овом крају. Пропали су велики системи са којима су задруге сарађивале ( кланице, млекаре... )
Убрзо су покренути стечајни поступци, а онда и брисање из списка Агенције за привредне регистре. То се догодило земљорадничким задругама у Клењу, Дубљу, Узвећу, Глоговцу ( 2012. године), Бадовинцима ( 2015. )
Важан епилог свега био је останак великог броја људи без посла, ненаплаћена потраживања, неплаћени дугови, пуста задружна дворишта, гараже за машине, управна зграда... Искушењима су одолеле задруге у Салашу Црнобарском, Совљаку, Глушцима и Богатићу. Према подацима сајта Агенције за привредне регистре задруге у Совљаку и Глушцима су последње финансијске извештаје поднеле за 2014, а за 2015 и наредну годину су послале извештаје о неактивности. Имовина задруге у Совљаку је судски продата, док су задруге у Богатићу и Салашу Црнобарском једине преживеле бурна времена.

Алтернатива удруживање
После свега дошло се до уверења да је удруживање и формирање земљорадничких задруга, један од врло важних услова “оздрављења” села. Сада је, каже професор Миладин Шеварлић, потребно бар пет произвођача и симболичан улог ( по 100, 00 динара) да би се формирала земљорадничка задруга. Питање је само колико се са тако мало новца може постићи. Дефинитивно, задруге нису комунистичка творевина, како су неки говорили. Постојале су у привредном систему земље, далеко пре ове политичке идеологије. У развијеном свету постоје и данас, бележећи одличне резултате. Недаван боравак министра Јована Кркобабића у Богатићу, званично је означио повратак удруживања или формирања специјализованих земљорадничких задруга у привредни систем земље, што је и Влада спремна да подстакне, конкретним новчаним улагањима. На томе је и министар Кркобабић инсистирао, истичући да је задругарство и удруживање, како год се звало, значајан пут оживљавања села у коме, ако се не обезбеде бољи услови живота и привређивања, неће бити “оздрављења”.
НУЖНА ОБНОВА ЗАДРУГА
Приликом боравка у Богатићу, министар Милан Кркобабић са председником ове локалне самоуправе Ненадом Бесеровцем и сарадницима, заједно су подржали акцију Владе Србије, да се помогне обнова старих и оснивање нових земљорадничких задруга широм Србије. Та акција успешно се спроводи, а овом приликом истакнута је потреба масовнијег учешћа сељака у формирању задруга, ангажовањем сопствених средстава.
Ратари и сточари знају да им је главни интерес да оно што произведу, што боље продају и наплате. У супротном џаба су орали, сејали, жели, брали или товили. Стручњаци у овој области кажу да ће лакше пласирати производ ако се концентрише на једно место, ако га је више и што квалитетнијег.
Љ.Ђ.

Најновији број

26. новембар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa