Инфо

22. новембар 2018.22. нов 2018.
СЕЛО НЕКАД И САД

Суве шљиве и ораси...

У песми коју добро знате помињу се и сиромаси. Најлепше у свему у позитивном контексту. Ко би реко да је и то могуће у смутном поимању а опет у предању се подразумева. Али пођимо редом. У стара добра времена сиромаха и кулака беше слично дану данашњем али доста лакше за поднети. Напросто за боље се није знало.
Нека друга лета нас опустила, време зелених планова, па отрезнила кажу сељани, вршњаци нестварног, бар из данашњег угла. Могло се од ничега створити свашта нешто али суве шљиве и ораси били су омиљени од великих празника до обичних дана. Имао је свако по пар ораха у џепу и шљиве у фамилијарној сушари. Беху ту за ракију добро знана Ранка и Маџарка која је завршила у омиљеној сувој шљиви, темељу бројних посластица тог времена и поред већ пристиглих ђаконија по самопослугама, ораси су признаћете ораси ...
Сада је трпеза некако и у селима све ближа народној и то здравој попут негдашњих ораха и меких и великих попут пређашњих које је донео бабо Живојин те садница истрглих испод шљиве. Али беше а многи већ кажу поновило се.
А беше то пре век два, тако да се заборавит не може. Слатка Ранка беше место за ашиковање под крошњом а Маџарка и ораси у сваком џепу онога ко је држао до себе. Предање које је постало топла легенда збори о имућном момку и раскош девојци али сиротих свакодневница. Виђали се крадом а он јој доносио и шљиве и орахе која је она крила и носила бројној браћи и сестрама. Беше то данима. Журећи кући у повратку испаде јој орах и она се зачуди да у мрклој ноћи на трен засветлуца. Сагнувши се да пронађе орах у длану угледа сјајни златник. Зачуђено настави да тражи орах и закопавши у меку ораницу пронађе дрвени сандук препун златника, бисерних огрлица и тако редом. Свашта се указа али од ораха ни траг. Вративши се кући повери се деду и баби који уз крст рекоше да је и њих Бог милостиви погледао и да ће потомци живети много боље а зарад онога што се још понекоме десило. Наравно свако је крио своју причу али се у траг по народној, заклела се земља рају.. ипак налазио. Тек заљубљени млади се узеше и чељад изродише а својима девојка поклони по златник и још по нешто па процветаше многи а залило, се зар рећи, ракијом. Беше то мирисна Ранка ишчекујући да Маџарка постане у фишеку посластица о којој се причало .
Појашњење приче која вековима путује је пребогато имање газда Мике које пред крај кулака, у сеоби блага, које се опет превозило у таљигама а понеки сандук би у журби испао или је кочијаш закопавпши заборавио место у тмини па је налажено много места игром случаја, који је и у овој причи изнедрио залутали орах испао из руку девојке у журби.
Ово време има приче сличне али много вероватније ономе ко их воли. Лупајући орахе и грицкајући шљиве као третман за бројне дијете, који ни село не мимоилази, младић у шупљини испале цигле у зиду угледа зар и рећи силно благо. Ђед или ко зна чувао је за црне дане а они кажу у селима Поцерине и Посавотамнаве дођоше и незвани. И тако умножи се све од чељади и стоке, бројних стаја и кућа какве се сећао из дедове приче. И све крете тиме што потомци завршише силне школе и од Америке до Аустралије одоше, многи попут маленог Живорада који са једва четрнаест лета нађе се од фургона до фургона у Француској. После више дана у којима га у животу одржаше шљиве суве и ораси изнађе свој пут и после више од пола века нађе се у завичају. Гле чуда препознао га по ораху који је отац посадио да га на сина сећа. Донео чудне обичаје за село да шета и трчи те вози бицикл и трага за старинама попут старих засада шљива које се понегде нађу и ораха од оних из приче меких до коштунаца које беше умеће преполовити.
Е сад како би звучала новокомпонована песма Суве шљиве и ораси после свега наведеног у одбрану старе тешко је рећи. Било како било све више је засада створених по узору на старе шљивике а места где су успевали толико помињани ораси. Још круже и легенде о закопаном благу а нагло богаћење и даље пореде са оним из прича о нађеним сандуцима или ћуповима. А онај са мање среће нека утеху потражи у народној, најсигурније је у се и у своје кљусе. И ма где да пођете налетећете на времешни орах а у здравој храни на све остало што нестаде у ову причу. Ајд у здравље.

Сретен Косанић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa