Од српског Вердена до Малог Париза

Шабац је ослобођен 2. Новембра 1918. Године, међутим то је био само почетак поновне изградње девастираног града где је рат оставио пустош. „Српски Верден“ је вапио за помоћи, а непуне две деценије касније поново је постао „Мали Париз“. Ипак није био исти јер ни држава није више била иста. Више то није био погранични град, већ град у унутрашњости велике државе, морао је пронаћи нови идентитет. Изложба на тргу Шабачких жртава коју је реализовао Међуопштински историјски архив представља времеплов и водич кроз историју града у међуратном периоду, време интензивног развоја и обнове. Покрива раздобље од 1918. до 1937. годинe, односно од уласка српске војске у Шабац, до пуштања у рад првог погона фабрике „Зорка“ чиме погранични град, трговачки оријентисан постаје индустријски центар.
-Након завршетка рата половина грађана је нестала. Број становника са 14.000 преполовљен је на 7.000. Осим људских, град је имао и велике материјалне губитке. Готово све јавне грађевине су уништене. Стварањем нове државе 1. децембра 1918. године, Шабац губи погранични статус града дубоко у територији новоосноване државе. Полако се мења његов карактер, све до 1938. године када се трансформише у индустријски центар. „Зорка“ постаје носилац економског развоја током читавог 20. века. Они ће бити нераскидиво везани - навео је Иван Досковић, аутор изложбе, историчар и архивиста Међуопштинског историјског архива.

Чување успомене
- Грађа за међуратни период релативно слабо је сачувана, посебно она атрактивна за јавност, јер је велики део нестао током Другог светског рата. То није једини разлог што истраживачи нису више бавили овим делом историје града. Наиме, Шабац је припадао Дринској бановини са центром у Сарајеву, тако да се грађа налазила тамо. Део изложбе говори о страдању града и херојима. Обухвата фотографије из такозваног „Црног албума“ у ком су слике којима је документовано реално стање након ослобађања и сведочи о великом разарању града, као и списак настрадалих у периоду 1912. до 1918. године. Иако је реч о балканским и Првом светском рату у колективној свести то је повезан период сукоба. Споменик у порти шабачке цркве је доказ тога. Одавањем почасти људима који су се борили чувамо културу сећања на њих.

Изградња болнице
По ослобођењу Шапца српска војска затекла је грађане су исцрпљене од глади уз опасност од заразних болести.
- Након искуства епидемије тифуса 1915. године градске и централне власти покушали су да адекватно опреме шабачку болницу. Изграђено је инфективно одељење и Летњиковац о чему сведоче и документи Шабачке болнице из 1919. Године.
Обнова града
Према одредбама Версајског мировног уговора из 1919. године Немачка је била обавезна да плати велике репарације, а на њих су имале право све државе победнице. Конференција мира није одредила укупну суму немачких плаћања, па је створена посебна Репарациона комисија са задатком да се бави тим питањем. Грађани Шапца су имали право на одштету и обраћали су се граду који је затим контактирао Министарствo иностраних дела и кроз Међународне комисије потраживао одштету.
- Постоји податак да је Шабац добио шест мањих мостова који су продати, јер је био потребан новац за обнову и изградњу. Највећи материјални добитак је свакако стари железнички мост који је имао стратешки значај. Изградњом моста створена је веза између Војводине, дотадашње јужне Угарске и централне Србије. Краљ Александар Карађорђевић, 1934. године. свечано је отворио мост. Краљ „Ујединитељ“ посетио је град и присуствовао прослави сто година шабачке цркве, где је освештан споменик палим борцима у порти. Међуопштински историјски архив у Шапцу у свом фонду чува оригинал фотографије догађаја које суграђани могу погледати.
Културни живот
Малог Париза
Шабац у међуратном периоду није заостајао за другим градовима сличне структуре у Краљевини када је у питању друштвени и културни живот.
- Покушао сам кроз поставку да прикажем различите аспекте друштвеног живота и све оно што се дешавало у граду. Филмове који су приказивани, позоришне представе које су игране, концерти које су посећивали. У Шапцу је постојао велики број грађанских удружења. Оно што можемо видети на основу архивске грађе је популарност позоришних трупа и музичких група из нових делова државе. У Шапцу је гостовала и Хрватска опера, долазили су и гости из Македоније. Кроз друштвени живот заправо можемо увидети разноликост културне понуде новоосноване државе, нарочито после шестојануарске диктатуре и увођења политике интегралног југословенства, коју је водио краљ Александар. Идеја је била да се кроз честа и бројна гостовања створи дух југословенства и заједништва. Соколско друштво је један од примера и носилаца те мисли. Постојао је јак Француски клуб у Шапцу, као и Друштво англо - америчког пријатељства. Сачувана је преписка чланова. Масарикова улица је доказ српско-чехословачког пријатељства. Велики број грађанских удружења је нестао током или након Другог светског рата. Треба подсетити Шапчане да грађански дух није био само дух појединаца, него целокупне заједнице око којег су се окупљали. Било да је реч о књижевности, уметности, спорту.

Урбанизација града
Одлука да Шабац буде обновљен и унапређен донета је 1927. године. Тадашњи градоначелник Јован Поповић, заједно са Одбором општине шабачке усвојио је план урбанизације. Обиман реферат од 60 страна, чува Архив, а касније је штампан како би био доступан јавности. На основу њега је базиран целокупан стратешки и урбанистички план развоја града.
- Развој градске инфраструктуре предвиђен је генералним планом који је донео Одбор општине шабачке. Обухватао је путну инфраструктуру, водоводну мрежу, калдрмисање улица, јавна купатила, електрификацију градског језгра, као и друге потребне инжењерске планове. Можда није толико познат податак да је електрификација почела пре рата. Тридесетих година 20. века је на неки начин почетак краја периода индустријализације.

Индустријски гигант
Највећи носилац индустријализације града је гигант „Зорка. Детаљан план и цртеж, као и грађевинску дозволу за изградњу зоркиног торња Шапчани могу видети на једном од паноа.
- Изградња и почетак рада "Зорке" је један од најзначајнијих у историји града. Она је почетак развоја Шапца као индустријског града, фабрика чији је потенцијал био јасан и пре стварања, економски замајац једног од индустријских центара већ велике државе. "Зорка" није нудила само нова радна места, постајала је бренд града, његов синоним. После Другог светско рата фабрика је градила стамбена насеља, објекте различитих намена.

Чувар културне баштине
Међуопштински историјски архив у Шапцу у чува бројну архивску грађу. Најстарији документи потичу из 18. века, а грађа у континуитету је са почетка 19. века и то је Фонд шабачког суда, обухвата период од Првог српског устанка. Такође, поседује Фонд поклона и откупа, тзв. збирка „Varia“, фотографије, разгледнице, плакате, урбанистичке планове и друге документе од великог значаја за историју града и појединаца. Кроз поставку „Шабац 1918- 1937.“, аутор Иван Досковић и колекетив Архива желели су да јавност упознају са значајем институције и богатом фонду о ком брину.
- Грађани могу да дођу и погледају грађу коју чувамо. Приватно или у сврху истраживања. Међуопштински историјски архив има ингеренције над мачванским округом и брине о свему што је значајно за културно наслеђе Србије и локалне заједнице.

У Дворани „Винавер“, Анексу Библиотеке шабачке у среду 05. децембра од 18 часова биће представљена монографија „70 година архивске делатности у Шапцу“.