Злочин с оне стране ума

Промоција књиге "Тузланска колона" одржана је крајем протекле године у Парохијском дому Сабрног храма Светих апостола Петра и Павла у Шапцу. Говорили су протођакон Љубомир Ранковић, аутор Драган Мркајић и три сведока драме са почетка деведесетих.
- Представљање ове књиге неупоредиво је најпотреснија од свих промоција последњих тридесет година зато што су присуствовали директни учесници напада на ЈНА. Говорили су о страхотама које су доживели тог дана, после хапшења, као и о траумама са којима живе свих протеклих година. Био је гробни тајац у сали. Оно што смо чули, несхватљиво је сваком, иоле здравом, људском уму, истакако је др Љубомир Ранковић.
Кроз сведочења тридесет три преживела учесника и застрашујуће исповести породица жртава, аутор књиге „Тузланска колона“, Драган Мркајић, изнео је тврдње о "савршеном злочину" на Брчанској малти као методи специјалног рата који је БиХ гурнуо у дугогодишње крвопролиће - због интереса великих сила и национализма малих народа.
- Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године био је медијски спектакл осмишљен и спроведен да се Срби заплаше и увод у највеће етничко чишћење Срба у БиХ после Другог светског рата. У Тузланској колони убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након двадесет пет година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са седамдесет осам тела.
У књизи су објављена имена педесет четири погинула и нестала припадника ЈНА за које постоје подаци, а аутор објашњава да овај списак жртава није коначан, јер није постојала евиденција о добровољцима, цивилним лицима и старешинама који су са породицама избегли из Хрватске и боравили тих дана у касарни, очекујући да ће безбедно изаћи с војском из Тузле.
Аутор наводи да је у колони која се повлачила из касарне "Хусинска буна" у Тузли било стотињак возила са шесто војника ЈНА, али и цивила, жена и деце, који су одлучили да са својом војском напусте овај град. Описује и ноћ након злочина у којој су изгорели остаци убијених војника довезени на тузланску депонију и затрпани гомилама смећа, а терен поравнат булдожером.
На основу вишегодишњег прикупљања и анализе доступне грађе о овом догађају, аутор тврди да су тела убијених скривена на најмање четири прикривене локације, од којих је једна Болница за плућне болести у тузланском насељу Славиновићи.
Сведоци у књизи до детаља описују монструозно иживљавање муслимана у Тузли над седамдесет рањених у злочиначком нападу, као и пљачку новца, злата, чак и сатова од рањеника.
Објављена су и сведочења о страхотама и иживљавању над двадесет девет заробљених учесника "Тузланске колоне" у муслиманским казаматима, као и преживљено понижење које је неке, убрзо након ослобађања, довело до самоубиства.
- Нико не умире док га не забораве - поручује рецензент књиге "Тузланска колона" Перо Деспотовић.
Нажалост, каже Мркајић, наводно грађанска Тузла ни после четврт века не омогућава српској страни да, на месту страдања војника ЈНА, постави спомен-плочу жртвама, него ону која, на истом месту, слави такозване "ослободиоце Тузле".