Инфо

17. јануар 2019.17. јан 2019.
БЛУЗ УЛИЧНОГ ЧИСТАЧА
ДРАГАН СТАНКОВИЋ, УЛИЧНИ ЧИСТАЧ И МУЗИЧАР

БЛУЗ УЛИЧНОГ ЧИСТАЧА

“Гитара и музика су ми у то време били све. Свирали смо стално, уживали у томе што радимо, путовали, дружили се.Када је младалачка еуфорија прошла, схватио сам да се исплати мало заокренути компас, па свирати са народњацима. Сарађивао сам са бројним музичарима и певачима из те бранше”
Драган Станковић Жиле из Шапца је важио за једног од најбољих гитариста не само на простору Западне Србије већ и шире. Седамдесетих и осамдесетих година осим са својим бендом, свирао је са бројним музичарима и певачима тадашње естраде. Данас овај 65-годишњи Шапчанин као радник градске чистоће броји месеце до одласка у пензију кад ће како се нада, имати више времена да се поново посвети музици.
„Била су то сасвим друга времена“, започиње своју причу Драган, познатији као Жиле бар у оним музичким круговима.
-Седамдесетих година Шабац је био надалеко познат као град кафана и добрих музичара –
Баш у то време још као средњошколци, окупило се неколико другара и основало групу под називом „Времеплов“. Свирке по игранкама у Шапцу и околини, убрзо су прерасле у позиве за гостовања на Зајечарској гитаријади и по тада чувеним местима у Београду.
-Музика и младост иду заједно. Свирао сам електричну гитару, а кажу да нисам био лош - скромно се осмехује Жиле и прича како у то време 70-тих и касније 80-тих година, није могао баш свако да се појави на Гитаријади или рецимо београдском Дадову.
-Били смо млади и ништа нам није било тешко. Седнемо у комби, потрпамо инструменте, покоју гајбу пива, па на свирку. Наш репертоар је углавном била америчка музика, копирали смо Дееп Пурпле, Анималсе. Тада је у Шапцу сваки кварт имао свој како данас кажу бенд, некад су то биле групе, а реч музикант није се користила у погрдном смислу. Градска кафана у Зеленом венцу била је својеврсна музичка берза. Сваког петка ту су се окупљали музичари, и ту су се договарале „тезге“ – присећа се Жиле.
Станковић објашњава како су се тада на музичкој сцени бивше СФРЈ појавиле бројне групе, одлични музичари који данас важе за екс Ју легенде поп и рок музике. Малом бенду из провинције није било лако да сними плочу, а чланови „Времеплова“ нису претерано ни жалили за тим.
-Гитара и музика су ми у то време били све. Свирали смо стално, уживали у томе што радимо, путовали, дружили се.Када је младалачка еуфорија прошла, схватио сам да се исплати мало заокренути компас, па свирати са народњацима. Сарађивао сам са бројним музичарима и певачима из те бранше - Бранимиром Ђокићем, покојним Кваком, Аличићем, Шаулићем. У души су ипак, сво то време а и дан данас били рок и блуз. Замислите како сам чудно изгледао на народњачкој свирци са дугом косом, шеширом и старкама, у то време! Трајало је то добрих петнаестак година, а онда смо одрасли и стигле су нове обавезе-прича Станковић.

МЕТЛА УМЕСТО ГИТАРЕ
Посао графичара у Штампарији „Драган Срнић“ изгубио је о затварању предузећа, па се годинама сналазио радећи повремене послове док није игром случаја пронашао запослење у Јавном комуналном предузећу.
-Рекло би се мука човека натера на све, али посао у градској чистоћи за мене нити је тежак нити срамотан. Па од старе славе се не живи! Пуно познаника срећем у пролазу, поздравимо се, испричамо, подсетимо некад „оних“ времена. Како би другачије био „међ оволиким људима“ да нисам на улици?! – насмејан је Жиле.
Драган има два сина и унука за којег се нада да ће наследити његову љубав према гитари. Када се породично окупе, неретко се засвира. И још увек се добро „праши“,сада акустична гитара.
-Често ми се мотају неки стихови по глави док радим. Мислим да ћу кад одем у пензију, а требало би да се то деси до краја године, написати један добар блуз о овом послу. Ко зна, можда га неко некад и сними...

Славица Гајић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa