Помажу себи и другима

Недавно је у Скупштини Београда било пријатно бити Мачванин. Признао је то и Ненад Бесеровац, председник општине Богатић у краћем обраћању јавности, поводом добијања признања у акцији Института за трансфузију крви Србије, где је диплома за најхуманије село Србије по други пут припала Метковићу у Мачви, једном од 14 села у општини Богатић. Председник је истом приликом изјавио да је учешће у овом догађају, за њега, једна од ретких прилика, због чега је вредно бавити се политиком.

Обавештења од
врата до врата
Задовољство није скривао ни Иван Бирташић, секретар месне организације Црвеног крста Метковић, који је истакао да је за успех једне акције добровољног давања крви у селу најважнија посвећеност и упоран рад на терену, мимо било каквих обавештења, путем плаката или радија.
- Људима треба на најбољи начин објаснити да дајући крв побољшавају своје здравље и уједно помажу другима. То покушавам да им објасним идући од врата до врата у њихова домаћинства, додаје Бирташић, наглашавајући да му у свему доста помаже Одбор црвеног крста од седам чланова. Тако су у две прошлогодишње акције, почетком и при крају године, прикупили око 200 јединица крви.
Метковачка месна организација Црвеног крста окупља око 100 чланова, што практично значи да је скоро сваки други мештанин члан Црвеног крста и учествује у акцијама добровољног давања крви. У целини су добро организовани.
- Све је више младих у нашим редовима, а доживљавам ситуацију да ми кажу како ће одмах добровољно давати крв, чим постану пунолетни, наглашава Бирташић. У свему имају значајну помоћ општинског Црвеног крста и саме општине Богатић, без чије помоћи не би било добрих резултата. Није безначајно ни учешће бројних спонзора, којима се и овим путем најсрдачније захваљују.

Новац најчешће
ограничавајући
фактор
Метковић спада у најстарија насеља општине Богатић. О томе сведоче и прастари називи атара: Селиште, Црквине, Паљевине... Овај део Мачве, по сведочењу старијих увек је био поприште великих бојева и сукоба разних војски, јер се налази на средини између Шапца и Сремске Митровице. Куршуми различитих врста и старости, још увек могу да се ископају у сеоским атарима. По томе мета или можда метак, доби и назив Метковић. По другој верзији већина становника потиче из Херцеговине, тако да досељеници донеше име, коме само у новој средини придодаше придев мачвански. Било како било ово село је аутентично мачванско и не издваја се у Мачви, само по хуманости.
- Развојне активности највише су усмерене у обнову сеоских путева. Радимо и велику просторију за различите намене, окупљања мештана, али све то највише зависи од обезбеђења новца. Речју, развојних планова је пуно, а новца за њихову реализацију мало, каже Зоран Мијатовић, председник повереништва месне заједнице.
Мештани највише страхују од “беле куге”. Много је празних и напуштених кућа у селу. Број ученика у сеоској четвороразредној школи се стално смањује. С друге стране њиве ових вредних људи не остају у парлогу.
Враћајући се на почетак ове приче треба нагласити да су Метковци, другу годину за редом неприкосновени у акцијама добровољног давања крви. Наравно, не само у општини Богатић, већ целој Србији. За сада није утврђено колико су на овај начин спасли људских живота али поуздано се зна да је месна организација Црвеног крста готово метеорски напредовала. Још увек се препричава случај из 2014. године, када се за добровољно давање крви пријавило њих 125. Чекали су у реду да дају крв три сата.
Такмичарски дух, добра организација, то је оно што их издваја од других. Акције добровољног давања крви организују обично, два пута годишње о верским празницима. Општина, кажу здушно помаже у свему. Она сноси све трошкове организације и финансира излете за добровољне даваоце крви.
Грађани су схватили значај оваквог хуманитарног доприноса и радо се одазивају акцијама. Има примера да је њима или њиховим ближњима крв неопходна, ради даљег лечења и тада, обично нема проблема. То је, истичу они са којима смо разговарали, само један од разлога да многи добровољно дају крв.