О настанку и развоју шабачког града
Тврђава - од мистерије до чињеница
Историја шабачке тврђаве, услед необичних и непредвидивих околности, до недавно била је обавијена велом мистерије. Бројни познати истраживачи покушали су од појединачних фрагмената да формирају јасну историјску слику настанка и развоја нашег града. Значајан допринос у тим настојањима дали су бројни научници и учени „људи од пера“, међу њима и Стојан Новаковић, проф. Др Сима Ћирковић, Младен Ст. Ђуричић. Дисконтинуитет десетовековног развоја збуњивао је истраживаче отежавајући стварање конзистентне приче.
Више од три деценије, историчар, кустос Народног музеја у Шапцу Светланка Милутиновић трагала је за доказима, историјским списима и вредним документима који дају другачији поглед на почетке нашег града разоткривајући заблуде досадашњих истраживања. Помоћ у овом важном подухвату коауторки дела „Шабачки град тврђава (Илустрована историја града, Шапца/Шабачки град-тврђава)”, пружили су супруг Драгољуб Паја Милутиновић и ћерка Ивана Милутиновић.
Узор-град Карла Великог
Некадашњи директор Музеја у Берлину и немачки истраживач професор доктор Карл Шухарт, у својој књизи ''Градови и тврђаве кроз светску историју'' анализирао је организацију Шабачког града на основу „Светске хронике“ објављене 1493. године и закључио да је по својој организацији идентичан граду Карла Великог Дорештату у Холандији.
-Професор је написао да град поседује карактеристичну форму краљевог града, тврђаве средњег века и да изгледа као реконструкција Дорестада. Унутрашњост има облик издуженог правоугаоника, подељен је на куртис и куртикулу, споља је широки 'Pomerium'. Све је изграђено од дрвета, а уместо спољњег зида је низ од балвана, као што је то било и на Дорестеду. Само се на угловима налазе зидани додаци у облику торњева од камена. Овде се ради о врло развијеном облику града, јер се између куртиса и куртикуле налази водени ров који служи као додатна одбрана. Цела слика представља рану средњовековну тврђаву какве су грађене од IX до XIV века. Тада нису била у употреби озбиљнија опсадна средства ко што су велики балисти, катапултови и топови. Такође, ради се о граду озбиљних размера за тадашњу Европу - започиње причу Светлана Милутиновић.
Седиште Мачванске
бановине
Средином XII века угарска власт се одриче старог система краљевских жупанија које су се показале као неефикасне, нарочито приликом најезда Татара. Јужне граничне области Угарске биле су организоване као бановине на челу са бановима које је постављао краљ. Прва од њих је била Мачванска, са седиштем у утврђеном граду Мачви (Мачо).
-Српски краљ Драгутин као зет уграског владара, крајем 1284. године добио је Мачву са Београдом и Браничевом до Рудника, затим босанске области Усору и Соли и њима владао као српски краљ. Знамо да је краљ Драгутин имао летњу резиденцију у Дебрцу, и у изворима се помиње и као ''сремски краљ''. Променом на српском престолу, Угри су највећи део Мачванске бановине вратили под своју власт. Трговина, занатство, било је развијено у том периоду. Копана је руда сребра, ковани су први примерци сребрног новца са представом краља Драгутина и сина Владислава. Важни трговачки путеви са севера, преко Саве, Дунава водили су у јужне крајеве све до приморја и Дубровника. На десној обали Саве се налазило трговачко насеље, које се у изворима помиње као Заслон, док се термин Мачо последњи пут јавља 1452. године. О постојању тадашњег града сведоче писани трагови из дубровачког архива. У повељи босанског краља Стефана Томашевића помиње се село Димковци код Заслона, затим у документу из дубровачког архива помиње се „Nikola conte de Xaslon“, а постоји и помен Заслона у 1454. години. О значају овог краја говори и детаљ из Раваничке повеље којом кнез Лазар дарује манастиру Раваници села са овог подручја и два панађура, један у Мачви о светом Георгију пролетњем, и други у Подгорици о светом Георгију јесењем (Ђурђиц). Панађур о светом Георгију пролетњем, који је организован на подручју данашње фабрике Зорка (фармација), постојао је све до XIX века.
Значајно турско упориште
У свом походу на север, султан Мухамед II 1470. године, послао је 40.000 војника на север и они су код Шапца подељени у две групе. Део је пљачкао по околним територијама, а остатак усмерен на реконструкцију новог шабачког града. Догађај је забележен угарском историјском извору.
-Изградња је планирана према најсавременијим принципима доба, а принцип који ангажује тако велики број радника указује на изузетну градитељску организацију и дисциплину. Највећи посао било је формирање опкопа ''fosatuma'' којим је практично створено острво на Сави. Опкоп је био дугачак око 3 километра, широк до 200 метара са котом дна испод 70 метара надморске висине. Могао је да прими бродове, а истовремено је био највећа препрека освајању са копна. Дно канала на коти знатно нижој од најнижег водостаја спречавало је пресушивање у летњем периоду. Турци су током 1470. године извршили ископавања око града, а од вишка земље формирали су обале, односно бедеме града и извршили нивелацију унутрашњег терена.
Симбол одбране
од Османлија
Угарски краљ Матија Корвин био је добро упознат са одбрамбеним и војним особинама шабачког града, али је одлучио да крене у напад по најтежим временским условима у зиму 1475 - 76. године. Град је нападнут са воде и копна. У краљевој пратњи били су и Вук Гргуревић - Змај Огњени Вук, Павле Кињажи и влашки војвода Влад Дракул.
- Нападачи нису имали податке о броју бранилаца и очекивали су слабији отпор. Градска посада је поседовала знатан број топова и муниције што је утицало на дужину опсаде. Уморни браниоци су се предали након 22 дана. Краљу победнику честитао је римски папа. Тим поводом настала је и прва мађарска народна песма посвећена освајању Шапца. Фрагмент песме из средњег века истраживачи су назвали ''Опсада Шапца'' и објављена је у Светској хроници. Период мира није дуго трајао. У освајачком походу на север, султан Сулејман Величанствени, јуна месеца 1521. године, заузео је прво Шабац, а потом Београд. Наредио да се град утврди и обнови. Прокопан је канал око града у који су могли улазити бродови и тада је подигнут мост преко Саве. У тврђаву је смештена војна посада и постаје средиште Шабачке нахије. Пред најездом Турака дотадашње становништво се разбежало тако да је Шабац почетком XVI века био типична војничка тврђава. Надирањем Османлија на север, губи значај пограничне тврђаве. Становништво је бројније, тако да се већ 1533. године у подграђу вароши налазило 18 кућа и 5 инокосних глава, односно хришћанских становника који су плаћали порез. Постојало је 11 махала, а она на Баиру била је хришћанска. Након смиривања ратних дејстава, Шабац поново добија на значају као трговачки и занатски центар. Трговало се житом, ситном и крупном стоком. Ипак, промет на речној скели је био највећи.
Између великих сила
У периоду од XVI до XVIII века, град је више пута био у жижи ратова који су вођени између Аустрије и Угарске са једне, и Турске са друге стране. Први пут у Бечком рату , помиње се као значајније утврђење, а након тога у Аустријско-турском рату. Као сили победници, Аустрији је припао Шабац са околином, Београд и северна Србија.
-Градови на Сави, Београд и Шабац, након освајања су изграђени у барокном стилу, у Шапцу је подигнута импозантна касарна са станом за команданта и низ других зграда. Међутим, 1737. године поново избија рат између Аустрије и Турске, завршен Београдским миром, према чијим одредбама је Аустрија морала да поруши све што је изградила у Београдској и Шабачкој тврђави. Ове две тврђаве су до темеља срушене, а грађевински материјал је лађама пребачен у Срем. Током ратова крај је пустошен и пљачкан, а становништво је страдало, услед болести, глади, тако да је подручје северозападне Србије добрим делом ненасељено.
Обнова и изградња тврђаве
Повратак границе Османског царства на линију Сава-Дунав значио је обнову тврђаве.
- У град је уведен гарнизон. Чувари града били су и домаћи јаничари-јарлије, као и известан број царских. По завршетку рата поново се досељава муслиманско становништво. Насеље је обновљено на старом подручју, у утврђеној паланци, на Сави и Баиру, а развила су се још два мала подграђа - Табакхана махала изнад горњег града и Доња варош или Циганка . У новом рату из 1788. године тврђава је запаљена. У овим борбама учествовао је и Карађорђе Петровић, као фрајкорски стражмештер.
Борба за национално
ослобођење
У Првом и Другом српском устанку подручје северозападне Србије имало је велику стратешку, економску и политичку улогу, као гранично према Босни и Аустрији.
- Након Мишарског боја део устаника са шанца наставио је са опсадом тврђаве. Срби су у Шабац ушли 7. фебруара 1807. године, после преговора са Турцима. О томе сведочи пензионисани аустријски капетан Константин Јовановић у писму митрополиту Стефану Стратимировићу. По преузимању града формирана је српска управа, а за команданта именован је Лука Лазаревић. Формирана је судско-управна творевина ''Славни магистрат Шабачки'' за територију северозападне Србије. Тврђавом је руководио војвода који је истовремено био и предсатвник турске власти у шабачкој вароши. Овдашње утврђење једно је од пет у којима је остала турска посада све до ''предаје градова'' 1867. године. Ферман свечано је обнародован 19. априла 1867. године на Калемегдану. Српска војска предвођена мајором Лазаром Цукићем, ушла 22. априла 1867. године у 10 сати пре подне у тврђаву и преузела град од турског команданта. Следи период просперитета који се огледа у свим областима привредног, друштвеног и културног живота. Шабачка тврђава губи свој стратешки значај, град се развија на другој локацији тако да почиње њено пропадање и занемаривање.
Изглед тврђаве
-Зидине су биле од цигле са укупно девет кула од којих су четири биле на бедему спољнег града, а четири на ободу правилне унутрашње тврђаве. Девета, највећа кула, биле је осматрачница. Унутрашња тврђава ограђена је воденим опкопом прилагођеним за веће бродове. Зидови су високи десетак метара са три етаже. У тврђаву је могло бити стационирано преко 2.000 људи са ратном опремом и потребном храном за вишемесечну опсаду. Улаз у град чинила су два острва на која су се наслањала по два моста.
Документ из XI века
Први писани помен Шапца датира из 1073. године. Податак налазимо у делу Матије П. Катаничића , док је прва ликовна представа тврђаве објављена у Светској хроници Хартмана Шедела 1493. године. Она је међу 1.000 гравира градова широм Европе, као једина са наших простора.
-На подручју данашње фабрике Зорке, при археолошким ископавањима пронађен је илирски материјал и гробови из X и XII века, као и остаци насеља. Ископавања Народног музеја у Шапцу 1968. године, показала су да је реч о једном од најстаријих словенских насеља.
Више од три деценије, историчар, кустос Народног музеја у Шапцу Светланка Милутиновић трагала је за доказима, историјским списима и вредним документима који дају другачији поглед на почетке нашег града разоткривајући заблуде досадашњих истраживања. Помоћ у овом важном подухвату коауторки дела „Шабачки град тврђава (Илустрована историја града, Шапца/Шабачки град-тврђава)”, пружили су супруг Драгољуб Паја Милутиновић и ћерка Ивана Милутиновић.
Узор-град Карла Великог
Некадашњи директор Музеја у Берлину и немачки истраживач професор доктор Карл Шухарт, у својој књизи ''Градови и тврђаве кроз светску историју'' анализирао је организацију Шабачког града на основу „Светске хронике“ објављене 1493. године и закључио да је по својој организацији идентичан граду Карла Великог Дорештату у Холандији.
-Професор је написао да град поседује карактеристичну форму краљевог града, тврђаве средњег века и да изгледа као реконструкција Дорестада. Унутрашњост има облик издуженог правоугаоника, подељен је на куртис и куртикулу, споља је широки 'Pomerium'. Све је изграђено од дрвета, а уместо спољњег зида је низ од балвана, као што је то било и на Дорестеду. Само се на угловима налазе зидани додаци у облику торњева од камена. Овде се ради о врло развијеном облику града, јер се између куртиса и куртикуле налази водени ров који служи као додатна одбрана. Цела слика представља рану средњовековну тврђаву какве су грађене од IX до XIV века. Тада нису била у употреби озбиљнија опсадна средства ко што су велики балисти, катапултови и топови. Такође, ради се о граду озбиљних размера за тадашњу Европу - започиње причу Светлана Милутиновић.
Седиште Мачванске
бановине
Средином XII века угарска власт се одриче старог система краљевских жупанија које су се показале као неефикасне, нарочито приликом најезда Татара. Јужне граничне области Угарске биле су организоване као бановине на челу са бановима које је постављао краљ. Прва од њих је била Мачванска, са седиштем у утврђеном граду Мачви (Мачо).
-Српски краљ Драгутин као зет уграског владара, крајем 1284. године добио је Мачву са Београдом и Браничевом до Рудника, затим босанске области Усору и Соли и њима владао као српски краљ. Знамо да је краљ Драгутин имао летњу резиденцију у Дебрцу, и у изворима се помиње и као ''сремски краљ''. Променом на српском престолу, Угри су највећи део Мачванске бановине вратили под своју власт. Трговина, занатство, било је развијено у том периоду. Копана је руда сребра, ковани су први примерци сребрног новца са представом краља Драгутина и сина Владислава. Важни трговачки путеви са севера, преко Саве, Дунава водили су у јужне крајеве све до приморја и Дубровника. На десној обали Саве се налазило трговачко насеље, које се у изворима помиње као Заслон, док се термин Мачо последњи пут јавља 1452. године. О постојању тадашњег града сведоче писани трагови из дубровачког архива. У повељи босанског краља Стефана Томашевића помиње се село Димковци код Заслона, затим у документу из дубровачког архива помиње се „Nikola conte de Xaslon“, а постоји и помен Заслона у 1454. години. О значају овог краја говори и детаљ из Раваничке повеље којом кнез Лазар дарује манастиру Раваници села са овог подручја и два панађура, један у Мачви о светом Георгију пролетњем, и други у Подгорици о светом Георгију јесењем (Ђурђиц). Панађур о светом Георгију пролетњем, који је организован на подручју данашње фабрике Зорка (фармација), постојао је све до XIX века.
Значајно турско упориште
У свом походу на север, султан Мухамед II 1470. године, послао је 40.000 војника на север и они су код Шапца подељени у две групе. Део је пљачкао по околним територијама, а остатак усмерен на реконструкцију новог шабачког града. Догађај је забележен угарском историјском извору.
-Изградња је планирана према најсавременијим принципима доба, а принцип који ангажује тако велики број радника указује на изузетну градитељску организацију и дисциплину. Највећи посао било је формирање опкопа ''fosatuma'' којим је практично створено острво на Сави. Опкоп је био дугачак око 3 километра, широк до 200 метара са котом дна испод 70 метара надморске висине. Могао је да прими бродове, а истовремено је био највећа препрека освајању са копна. Дно канала на коти знатно нижој од најнижег водостаја спречавало је пресушивање у летњем периоду. Турци су током 1470. године извршили ископавања око града, а од вишка земље формирали су обале, односно бедеме града и извршили нивелацију унутрашњег терена.
Симбол одбране
од Османлија
Угарски краљ Матија Корвин био је добро упознат са одбрамбеним и војним особинама шабачког града, али је одлучио да крене у напад по најтежим временским условима у зиму 1475 - 76. године. Град је нападнут са воде и копна. У краљевој пратњи били су и Вук Гргуревић - Змај Огњени Вук, Павле Кињажи и влашки војвода Влад Дракул.
- Нападачи нису имали податке о броју бранилаца и очекивали су слабији отпор. Градска посада је поседовала знатан број топова и муниције што је утицало на дужину опсаде. Уморни браниоци су се предали након 22 дана. Краљу победнику честитао је римски папа. Тим поводом настала је и прва мађарска народна песма посвећена освајању Шапца. Фрагмент песме из средњег века истраживачи су назвали ''Опсада Шапца'' и објављена је у Светској хроници. Период мира није дуго трајао. У освајачком походу на север, султан Сулејман Величанствени, јуна месеца 1521. године, заузео је прво Шабац, а потом Београд. Наредио да се град утврди и обнови. Прокопан је канал око града у који су могли улазити бродови и тада је подигнут мост преко Саве. У тврђаву је смештена војна посада и постаје средиште Шабачке нахије. Пред најездом Турака дотадашње становништво се разбежало тако да је Шабац почетком XVI века био типична војничка тврђава. Надирањем Османлија на север, губи значај пограничне тврђаве. Становништво је бројније, тако да се већ 1533. године у подграђу вароши налазило 18 кућа и 5 инокосних глава, односно хришћанских становника који су плаћали порез. Постојало је 11 махала, а она на Баиру била је хришћанска. Након смиривања ратних дејстава, Шабац поново добија на значају као трговачки и занатски центар. Трговало се житом, ситном и крупном стоком. Ипак, промет на речној скели је био највећи.
Између великих сила
У периоду од XVI до XVIII века, град је више пута био у жижи ратова који су вођени између Аустрије и Угарске са једне, и Турске са друге стране. Први пут у Бечком рату , помиње се као значајније утврђење, а након тога у Аустријско-турском рату. Као сили победници, Аустрији је припао Шабац са околином, Београд и северна Србија.
-Градови на Сави, Београд и Шабац, након освајања су изграђени у барокном стилу, у Шапцу је подигнута импозантна касарна са станом за команданта и низ других зграда. Међутим, 1737. године поново избија рат између Аустрије и Турске, завршен Београдским миром, према чијим одредбама је Аустрија морала да поруши све што је изградила у Београдској и Шабачкој тврђави. Ове две тврђаве су до темеља срушене, а грађевински материјал је лађама пребачен у Срем. Током ратова крај је пустошен и пљачкан, а становништво је страдало, услед болести, глади, тако да је подручје северозападне Србије добрим делом ненасељено.
Обнова и изградња тврђаве
Повратак границе Османског царства на линију Сава-Дунав значио је обнову тврђаве.
- У град је уведен гарнизон. Чувари града били су и домаћи јаничари-јарлије, као и известан број царских. По завршетку рата поново се досељава муслиманско становништво. Насеље је обновљено на старом подручју, у утврђеној паланци, на Сави и Баиру, а развила су се још два мала подграђа - Табакхана махала изнад горњег града и Доња варош или Циганка . У новом рату из 1788. године тврђава је запаљена. У овим борбама учествовао је и Карађорђе Петровић, као фрајкорски стражмештер.
Борба за национално
ослобођење
У Првом и Другом српском устанку подручје северозападне Србије имало је велику стратешку, економску и политичку улогу, као гранично према Босни и Аустрији.
- Након Мишарског боја део устаника са шанца наставио је са опсадом тврђаве. Срби су у Шабац ушли 7. фебруара 1807. године, после преговора са Турцима. О томе сведочи пензионисани аустријски капетан Константин Јовановић у писму митрополиту Стефану Стратимировићу. По преузимању града формирана је српска управа, а за команданта именован је Лука Лазаревић. Формирана је судско-управна творевина ''Славни магистрат Шабачки'' за територију северозападне Србије. Тврђавом је руководио војвода који је истовремено био и предсатвник турске власти у шабачкој вароши. Овдашње утврђење једно је од пет у којима је остала турска посада све до ''предаје градова'' 1867. године. Ферман свечано је обнародован 19. априла 1867. године на Калемегдану. Српска војска предвођена мајором Лазаром Цукићем, ушла 22. априла 1867. године у 10 сати пре подне у тврђаву и преузела град од турског команданта. Следи период просперитета који се огледа у свим областима привредног, друштвеног и културног живота. Шабачка тврђава губи свој стратешки значај, град се развија на другој локацији тако да почиње њено пропадање и занемаривање.
-Зидине су биле од цигле са укупно девет кула од којих су четири биле на бедему спољнег града, а четири на ободу правилне унутрашње тврђаве. Девета, највећа кула, биле је осматрачница. Унутрашња тврђава ограђена је воденим опкопом прилагођеним за веће бродове. Зидови су високи десетак метара са три етаже. У тврђаву је могло бити стационирано преко 2.000 људи са ратном опремом и потребном храном за вишемесечну опсаду. Улаз у град чинила су два острва на која су се наслањала по два моста.
Први писани помен Шапца датира из 1073. године. Податак налазимо у делу Матије П. Катаничића , док је прва ликовна представа тврђаве објављена у Светској хроници Хартмана Шедела 1493. године. Она је међу 1.000 гравира градова широм Европе, као једина са наших простора.
-На подручју данашње фабрике Зорке, при археолошким ископавањима пронађен је илирски материјал и гробови из X и XII века, као и остаци насеља. Ископавања Народног музеја у Шапцу 1968. године, показала су да је реч о једном од најстаријих словенских насеља.
М. Живановић
Најновији број
18. април 2024.
