ЂУБРЕЊЕ И ПРИХРАЊИВАЊЕ

За високе приносе пшенице, који се могу постићи данашњим високородним сортама и добром агротехником, потребно је осигурати довољне количине основних биљних хранива и то азота, фосфора, калијума.
Пшеница се, углавном ђубри само минералним(вештачким) ђубривима. При одређивању количине хранљивих материја за ђубрење узима се у обзир следеће: количина хранива, потребних да би се остварио принос од 100 кг зрна и одговарајуће количине вегетативне масе (сламе), планирани принос, плодност земљишта и предусев и др.
За производњу 100 кг зрна и одговарајуће количине сламе пшеница усвоји: 2,0-3,4 кг азота, 1.2-1.85 кг фосфора и 1.5-2,8 кг калијума.
Представа о потенцијалној плодности земљишта добија се на основу агрохемијске анализе земљишта. У нашим агроеколошким условима количина и односи хранива колебају се у широким границама.
Ако се пшеница сеје након кукуруза или неке друге културе која оставља већу биљну масу за њену разградњу, треба применити одређену количину азота која ће убрзати и поспешити разградњу органске материје у земљишту. За разградњу 100 кг кукурузовине треба 0.6 кг азота. Ако то применимо на могућу количину од 7 до 10 т/ха кукурузовине онда за то треба употребити од 42 до 60 кг/ха азота. Ту колицину азота треба применити приликом заоравања кукурузовине, и то кроз 100 до 150 кг/ха УРЕЕ. Ова количина азота се не рачуна у обрачун хранива за пшеницу, јер се искористи за разградњу органске масе кукурузовине, а ако се не дода, може се догодити да пшеница покаже недостатак азота, јер ће азот, који је пре сетве додан за исхрану пшенице, бити искоришћен за разградњу кукурузовине.

Основно ђубрење
Приликом обављања основне обраде за пшеницу неопходно је обавити и основно ђубрење минералним ђубривима. Додавањем ђубрива на дубину орања, а то је око 30 цм, осигуравају се пшеници доступна биљна хранива на дубини на којој се развија највећа маса корена. Фосфор и калијум нису лако покретљиви у земљишту, па ако се додају плиће, као што је то код тањирања, на тој дубини углавном и остају.
У ђубрењу пшенице треба применити: 140 до 200 кг/ха азота, 70 до 130 кг/ха фосфора и 80 до 140 кг/ха калијума. Oвим количинама се осигурава добар принос пшенице, а земљиште се не осиромашује већ се осигурава његова будућа плодност - ђубримо земљиште, а хранимо биљку.
Целокупна количина фосфорних, калијумових, и око једне половине азотних ђубрива, употреби се за основну обраду. Остатак азота служи за прихрањивање.

Прихрањивање
у вегетацији
Пшеница се прихрањује први пут крајем фебруара, почетком марта, а други пут пред влатање. Ако је у прихрањивању потребно унети више од 100 кг чистог азота, тада се та количина дели у два дела: 70% први пут, а 30% други пут.
Уколико у току вегетације дође до сушног периода, када биљка не може да искористи влагу, требало би користити методу фолијарне прихране. Она може да се изведе самостално, и то у више наврата, или у комбинацији са заштитом од корова и инсеката. Обично се користе водотопива ђубрива до 5 кг/ха са 200-400 л/ха воде.
У неким случајевима пшеница се прихрањује азотом и у класању, јер то утиче на квалитет (повећање количине протеина у зрну), а у врло малој мери и на принос. Оно је оправдано само ако постоје услови за деловање азота у то време (влажно земљиште) и ако се пшеница откупљује по квалитету.