Инфо

24. јануар 2019.24. јан 2019.
Изазови тешки, али савладиви
„ПРИХВАТИМО РАЗЛИЧИТОСТ ЈЕР НАС ОНА СПАЈА“

Изазови тешки, али савладиви

„Будемо ли гурали проблеме под тепих, биће
их све више“
Трибина под називом „Прихватимо различитост јер нас она спаја“ у којој су учествовали родитељи чија деца похађају ОШ „Свети Сава“, дефектолози и стручна лица, одржана је у просторијама Културног центра у Шапцу, протеклог уторка. Повод је била промоција збирке песама “Касни сати“ младе ауторке Јелене Милић Шалака, чија је жеља да средства од продаје сто примерака кљиге буду донирана за набавку дидактичког материјала који се користи у свакодневном раду у школи.
Трибину је водила библиотекарка Александра Вуковић Курдулић, а са каквим се све изазовима сусрећу родитељи, деца и запослени у ОШ „Свети Сава“, присутне су упознали Весна Павловић, председница „Удружења особа са аутизмом“, Катарина Ивановић, председница Удружења „Да будемо сви једнаки“, мајке деце са посебним потребама Ана Младеновић и Марија Скворица, и представнице ОШ „Свети Сава“ Јелена Мањенчић и Јелена Ђурђевић.

прихватање
најбитније
Весна Павловић, након представљања Удружења чија је основна мисија повезивање), ширу дискусију започела је истицањем значаја препознавања проблема код деце, потом прихватања.
- Док нисмо добили просторије од Шабачке цркве, били смо „невидљиви“. Meђутим, у последње време постоји тенденција да се људи више учлањују. Имамо 27-оро деце, иако сви знамо да их има много више у овом граду. Још увек постоје предрасуде које, нажалост, не можемо да срушимо. Људи се крију јер не могу да се суоче са собом. Многи проблем игноришу, што за дете није добро – истиче Павловићева и додаје да је рана дијагностика у периоду од рођења до 3 године најбитнија.
- Будемо ли гурали проблеме под тепих, биће их све више. Родитељи знају да препознају када дете не функционише нормално, што се обично дешава у најранијем периоду. Лако ћемо сазидати објекте, запослити људе и едуковати се. Најбитније, али и најтеже је суочити се са проблемом и ухватити се у коштац са њим. Могу из личног искуства да кажем да су периоди адаптације мучни, али уколико желимо да отворимо очи пред ресурсима које имамо око себе, као што су стручњаци, родбина и пријатељи, нису нерешиви.

Недостатак подршке
Једна од болних тачака родитеља деце са посебним потребама је, према речима Катарине Ивановић, недовољна помоћ од стране државе. Принуђени су да се ослањају једни на друге, а највећи терет осећају самохрани родитељи, као што је она.
Када је тражила удружење ком би могла да се прикључи, Катарина Ивановић није била „квалификована“ ни за једно. Разлог је непостојање дијагнозе, коју удружења захтевају, а њена ћерка са ретким генетским поремећајем, као једини случај у Србији је нема.
-Желела сам да оснујем удружење које није типско, већ отворено за све, па и за родитеље који сами гаје децу, знајући, вођена искуством, тежину тога. Бракови и везе се у оваквим ситуацијама често распадају. Тада сам схватила да већина, нажалост, пре или касније остане без партнера – истиче Ивановићева.
Младо удружење, „Да будемо сви једнаки“ основано је 28. октобра прошле године, од када броји 80 чланова деце са сметњама у развоју и њихове родитеље. Наравно, ту су и стручна лица, дефектолози и логопеди. Прикључили су се и кампањи „Родитељ – неговатељ“, што подразумева да родитељ чије дете болује од тешке болести, добије статус неговатеља и има месечна примања у виду републичког минималца, као и радни стаж.
- Мислим да није поента слати децу у хранитељске породице. Наш закон је хранитељима омогућио да имају месечна примања, туђу негу и помоћ и радни стаж. Биолошки родитељи су у ситуацији да бирају између туђе неге и помоћи и одсуства са посла. Долазимо до тога да је нама сада много лакше да дамо дете, него да се бринемо о њему. Моја ћерка има стопостотну инвалидност. Не креће се, не седи, покрети су јој рефлексни, и потребна јој је двадесетчетворочасовна брига, што ја у сталном радном односу не могу да јој пружим – истиче Ивановићева и додаје да је примала туђу негу и помоћ до првог децембра.

Држава жмури
- Тада сам је одвела на контролу, али она до данас није обављена. На чекању је и биће, како су ми рекли, до марта. Самим тим, изгубила сам дечји додатак, на бироу сам и немам примања за њу. На све то није ме заобишла потешкоћа што се моја ћерка не сврстава у децу којима треба лични пратилац него неговатељ. Код нас, за разлику од осталих држава, у закону не постоји неговатељ. Дакле, мени треба обучено лице које не постоји. Вртић не долази у обзир, јер немамо дневни боравак за децу млађег узраста где бих је могла оставити како бих ишла на посао- закључује Катарина Ивановић.
Запосленима у Основној школи „Свети Сава“ највише смета чињеница што не могу да добију продужени боравак, који би породицама био од највећег значаја. Три године покушавају, а ове су одбијени уз образложење да немају запосленог радника који је технолошки вишак.
-То јесте законско ограничење за основне школе, али не мислим да смо ми у истој равни са осталим основним школама. Главна помоћ родитељима који су запослени, а чија су деца ученици нашег другог циклуса образовања и васпитања, био би продужени боравак у школи. Уколико се бенефит деце мери технолошким вишковима, мислим да ми као друштво имамо велики проблем – истакла је у току дискусије Катарина Томић, директорка ОШ „Свети Сава“.
Током трибине повела су се разна питања и потенцијална решења али, нажалост, сами учесници нису ти који било шта на дугорчном плану, по питању односа друштва и државе према деци са посебним потребама, како би га побољшали, могу да ураде.
К. Јекић Ђонлић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa