Инфо

24. јануар 2019.24. јан 2019.
Злочини заокружени ћутањем
ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА РОМАНА „СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО“ АУТОРА ВЕСЕЛИНА П. ЏЕЛЕТОВИЋА

Злочини заокружени ћутањем

„На преко 350 одржаних промоција, људи су ми прилазили и причали о злочинима њима познатим. Ко год се дрзнуо да проговори о трговини органима, он је уђуткан. Престали су и Карла Дел Понте и Дик Марти, али ми једноставно не смемо. Када би светска јавност сазнала шта се дешавало, такозвана држава Косово, пукла би као мехур од сапунице...“
Промоција романа „Српско срце Јоханово“, који је добитник специјалног признања Академије „Иво Андрић“, аутора Веселина Џелетовића, одржана је протекле седмице и у Богатићу. Сада већ надалеко познат, роман чија је тематика истинита трагична прича, преведен je на 8 језика, а издат 14 пута. Наиме, реч је о Немцу, богатом племићу који носи срце жртве трговине органима, киднапованe 1999. године са простора КИМ. Случајни сусрет са Немцем навео је Џелетовића да напише поему од 5 страница А4 формата, а касније горке стихове преточи у роман.

Истина нађе пут
Пошто је рођен близу Приштине, као члан Удружења књижевника Србије, члан Међународне федерације новинара, председник Удружења писаца „Поета“ који је објавио до сада 11 књига, Џелетовић је обилазио често свој родни крај носећи народу књиге. Да је истина, како каже као вода и да нађе свој пут, доказ је случајан сусрет са човеком који му је открио читаву генезу страдања српског народа, као и генезу трговине органима.
-Супруга мог пријатеља који је киднапован, након што је пет Шиптара силовало, извршила је самоубиство. Свештеник ког сам познавао није хтео да одржи опело док му нисам рекао да она није извршила самоубиство, већ, као часна и патријархално васпитана жена, није могла да поднесе такву срамоту. Приставши да одржи опело решио сам да останем на сахрани. Тада је све почело...
Џелетовић је на сахрани угледао дечака, који чврсто држи за ногу свог стрица, а поред њега човека за ког се одмах видело да није са наших простора. Пришао му је питавши га ко је. Као шамар добио је одговор да носи срце киднапованог Јована. Од те 2004. године, Џелетовић у више интервала, у року од три године, разговарао је са њим и дошао до стравичних открића.
-Наиме, он је оболео од тешке болести срца. Упућен је на хумантирану организацију „Евро трансплант“ на којој су му рекли да је листа толико дугачка да срце неће дочекати жив. Убрзо му се јавио координатор, рекавши му да срце може да купи, што је и урадио, мислећи да ће новац припасти породици покојника. Када је сазнао да је све то била лаж, решио је да оде на КИМ – објашњава Џелетовић.

Срце памти
Преломни моменат догодио се када је стигао на КИМ. Испред куће, угледао је дечака у дну дворишта. Пришао је огради и није осетио да му руке, услед стезања бодљикаве жице крваре, док дете није пришло на метар од њега. У том моменту, како је рекао, имао је утисак да ће му шавови од операције попуцати. Да ли срце памти, да ли га је препознало, да ли је то његова аутосугестија, нико не може објаснити, али, једно је сигурно – од тада је желео дечака да усвоји, што је после 3 године урадио. Радило се о сину киднапованог Јована и жене која се након силовања убила.
-Дечаков стриц се бунио јер није хтео да последњи потомак пређе у католичку веру. Немац је без поговора прешао у православље, што су многи људи урадили у знак подршке нашем народу. Рецимо, списатељица Маријана Лина Века је исто учинила. Она се доста бавила истраживањем трговине органима, а ја да сам знао ово што сада знам више пажње бих томе посветио.

Зид ћутања
Маријана Лина Века и Џелетовић су објавили књигу „Злочин“, која садржи роман „Српско срце Јоханово“ и њен роман, рађен, такође по истинитом догађају о французу киднапованом са КИМ од називом „Вучје срце“. Италијанска списатељица писала је и о 3.000 војника који су оболели од радијације на просторима КИМ, о чему нико није хтео да извештава.
-Живимо у свету велике медијске блокаде где је све српско скрајнуто и маргинализовано. Приче не могу да дођу до шире јавности, али истина је спора, достижна и полако стиже до тих људи. На преко 350 одржаних промоција, људи су ми прилазили и причали о злочинима њима познатим. Ко год се дрзнуо да проговори о трговини органима, он је уђуткан. Престали су и Карла Дел Понте и Дик Марти, али ми једноставно не смемо. Оно што мене највише боли је то што нашу браћу и сестре није однео ратни вихор, нису страдали у рату. Страдали су у доба мира пред очима целог света и међународне јавности – истиче Џелетовић.
Кроз истраживања је сазнао да Запад нема представу о томе шта се на просторима КИМ дешава, што му је прво рекао човек који носи Јоханово срце. Према његовим сазнањима, радијације су толико велике да се деца рађају са копитама. Гробља су срушена, уништена, све је руинирано...

Ни мртвима
не дају мира
-Када сам једном приликом био на гробљу, чуо сам жену како дозива свог сина. Мислио сам да тражи дете које се заиграло. Међутим, она је звала мртво дете јер није могла да пронађе гроб. Шиптари када сруше плоче, однесу их на отпад. Неретко ометају сахрану, користећи децу за провокације. Пусте дете са стоком која шета између људи и омета сахрану, а оно у позадини стоји и држи подигнута два прста у облику слова В, што сигнализира победу – објашљава Џелетовић.
Како истиче, наш народ поседује ту бахатост заборављања. Многи му данас кажу да треба да гледа у будућност, међутим мишљења је да ни једна српска жртва не сме бити улудо, и свака треба имати своје име и презиме.
-Злочин је заокружен ћутањем. Колико год поједини зликовци треба да одговарају за своје злочине, тако и међународна заједница треба да одговара јер је дозволила да се све то одвија пред њеним очима. Када би светска јавност сазнала шта се дешавало, такозвана држава Косово, пукла би као мехур од сапунице...
Роман је на путу ка томе да се преточи у филм. Милош Биковић, пристао је да глуми Јохана, Маја Моргенстен, мајку која се убила, а сценарио је тренутно код светског продуцента који треба да га завши за месец дана. Уколико све буде ишло по плану, реализација ће почети у току ове године.
Ако верујете планине могу да се померају
„Ако не верујете у оно што радите то не може да успе. Ако верујете и планине могу да се померају. Рецимо, овај роман нема подршку од државе. Нико иза нас не стоји, све преводе смо добили бесплатно а ја дајем бесплатно ауторска права свакоме ко жели да га објави. То је књига коју кад питате читаоца да ли је има, одговор је не, јер је дао неком да прочита. Она сама налази свој пут. „

Скрајнута култура
„Ово је доба великог рата, а малих људи. Култура скрајнута а народу дајте хлеба и игара. Међутим, све је ствар избора. Римљани су волели крв, волели су арене. Паметни људи у Риму су то касније претворили у позориште и оперу. Оно што треба народу. Нама нажалост изгледа да треба ово што нам се дешава. У сваком времену је култура била скрајнута, али то зависи и од људи који су на челу државе. Знате ону причу чувену за Черчила када су му тражили паре за бомбу, а он рекао - шта онда да бранимо ако дамо паре од културе?

Звона Грачанице
„Веселин Џелетовић, завршио је средњу грађевинску школу, након чега је уписао Српски језик и књижевност. Са 12 година је освојио прво место на Великом фестивалу поезије у Охриду, међутим пошто је његов отац професор Српског језика и књижевности нико није веровао да су стихови његови, те је престао да пише. Касније су га звона Грачанице навела на писање, и тада су речи из њега почеле да излазе као вулкан. За две године објавио је три збирке поезије и тада дефинитивно почео само писањем да се бави.“
К.Јекић Ђонлић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa