Руже испред липа

“За производњу квалитетне руже, потребно је доста рада и знања”. То ће вам у Липолисту, надомак Шапца, испод легендарног Цера рећи сваки од тридесетак овдашњих домаћина, који умешношћу у одгајању цвећа (најчешће ружа ), заносног мириса опчињавају многе, а посебно купце у Русији.
Мирис их чини
посебним
Без обзира што изгледају као кап у мору на широком руском тржишту, липолиштанске руже остављају дубок траг. Пробирљиви руски трговци, кажу многи произвођачи у овом селу, купују готово искључиво црвене. Они то имају у виду при сваком заснивању нове производње, а спремно дочекују и, сада већ чувени, фестивал “Руже Липолиста”, који је постао права туристичка атракција. Ружари у Липолисту не поричу ни лепоту липа, по којима је, уосталом, према једној легенди, њихово село и добило име, али поносно истичу да руже полако доспевају у први план.
Осим квалитета ружа, у овом случају није занемарљива ни боја. Неки од љубитеља и сталних гостију фестивала, преферирају белу. Исти су остали у мањини, рачунајући на све бројније купце из Русије. Они не ретко купују читаву производњу. С друге стране, произвођачи, поштујући вољу купаца, све чешће гаје црвене. Тако је овај уносан посао све интересантнији. Производња се шири, а мирис ружа Липолиста, као у песми једног од ружара, почившег Аце Топаловића, полако потискује мирис липа.
- Наравно, ни адекватна нега не изостаје. Драгоцена су нова сазнања. Уз то иде и доста залагања и рада, каже Милена Стаменић, једна од победница Фестивала, инжењер хортикултуре, која ако би радила по сопственом укусу, изабрала би беле руже. Ипак се повинује захтевима тржишта. Ружари Липолиста истичу, на једном од предходних фестивала, да је за Холанђане било тек за пелцер и ради рекламе, “најозбиљнији” су им руски трговци, самим тим и њихов “укус”, а он каже црвено.
Драгоцено ново
сазнање
У Липолисту произвођачи ружа увек желе да поделе искуство са другима и стекну нова знања. Фестивал, који је њихова перјаница, управо је и права прилика за поменуто. Саветовања стручњака, предавања о гајењу и пласману ружа, драгоцена су за проширење сазнања, али и нове хектаре ружа чије гајење постаје све уноснији посао. Томе доста “кумује” поднебље, несвакидашњи дар природе и требало би га више користити.
Многе велике и светле куће у Липолисту “никле” су са хектара зарађених од ружа. Њиховој и афирмацији села подно славног Цера сигурно је доста допринела већ помињана традиционална културно-туристичка манифестација “Руже Липолиста”, коју осим произвођача ружа, њиховог Удружења, у највећој мери подржава Туристичка организација Шапца.
Фестивал лети окупи произвођаче и љубитеље цвећа, а посебно ружа широм Србије, Европе и света. То је нема сумње и привредна шанса за овај део Мачве.
Прве саднице ружа у Липолист је донео 1922. године Светозар Топаловић. Он их је, кажу, добио од једног старог баштована из Немачке. Бориле су се оне дуго, уступајући место новим садницама. Идеја је заживела и сада су руже почеле да освајају широко руско тржиште. Ове липолиштанске су постале и све незаменљивији извозни артикал Србије.