Овенчани Дринци, најбољи војници

Српски народ је од постојања сељачки и војнички. Ретки су народи који тако обожавају војничко занимање као Срби. Официр бити, за њих је велика част и углед. То код Срба могу бити само најбољи од бољих. Вековима се ту, мало шта променило. Бити војник и бранилац своје отаџбине код овог балканског народа је највећа част и задовољство. Тако је кроз историју.
Срби су се бранили на својим планинама, рекама, равницама и границама. Никада нису посегли за туђим. Своје никоме не дају. У томе су се посебно надметали. Често су истицали своје јунаштво, патриотизам и љубав за отаџбину, чиме су привлачили пажњу и дивљење целог правдољубивог света.
Дринска дивизија,
једна од
најпопуларнијих
Овог пута о ратној храбрости и пожртвовању, пишемо на примеру славне Дринске дивизије, једне од најпопуларнијих у своје време, већих војних јединица српске војске, дуже од једног века.
Тек доласком кнеза Михаила Обреновића, по други пут на кнежевски престо Србије и војска се почела модернизовати по угледу на велике европске армије. Модернизацију је наставио краљ Милан Обреновић. Било је то време ужурбаних припрема за ослободилачке ратове против Турске 1876, па све до 1878. године. Предходно је извршена реорганизација војног састава. Наиме, војска је подељена на прву и другу класу и оне који су старији од 50 година, као резерва, а спадали су у трећу класу. Међутим први пут је војска подељена на дивизије које су назване према називима српских река и срцу Србије, Шумадији. Било је шест дивизија: Дринска, Дунавска, Јужноморавска, Тимочка и Шумадијска.
У ослободилачком рату 1876-1878. године командант дринске војске био је у историји познат генерал Ранко Алимпић. Српски војници, а нарочито Дринци, са одушевљењем су се одазвали мобилизацији за рат против Турске. Тако у историји ратова никада није забележено да се за мобилизацију одазове више него што је позвано. Обично је то мање. Само се Србима догодило да им се јави 20 хиљада више, него што их је тада краљ Петар позвао.
Мобилизација је обављена трећег октобра 1912. године. За четири дана мобилисана је сва пешадија, а коњица за шест. Укупно је позвано 320 хиљада људи, а јавило се преко 340 хиљада. Међу њима је било доста “прекобројних” у Дринској дивизији.
“Куцнуо је час”, говорили су као у један глас њих 15 хиљада, колико је Дринска дивизија на почетку рата бројала, “да своју отаџбину потпуно вратимо од Мурата”. Дринци су то и учинили. Које ли случајности. На Косову турски султан беше Мурат први, а Дринској дивизији се испречио Мурат пети. Већ друге године рата, Дринска дивизија је имала скоро 20 хиљада бораца и 26 топова (респект за то време).
Највећу славу стекли на Кајмакчалану
Дринска дивизија је учествовала у непопуларном рату 1885. године против Бугарске. Јединице младића из Мачве, Поцерине и читавог Подриња, умарширале су победоносно, изјутра око девет часова у Битољ. Дринци су били најбољи у чувеној Бреганличкој бици о чему је писала сва тадашња светска штампа.
Војници и њихове старешине Дринске дивизије, која је припала Првој српској армији, највећу славу су стекли на Кајмакчалану, приликом пробоја Солунског фронта, пре више деценија. Дринска дивизија је била прва на удару. Већ је стекла углед елитне војске српске армије.
- Радује ме што у ваљевској касарни постоји спомен соба посвећена Дринској дивизији. Заслужили су то ови храбри људи, без обзира што је та војна формација расформирана, мислим 2004. године. Та њихова срчаност и морал којим су наступали, често је био пресудан у љутим и важним бојевима, каже пуковник у пензији Милорад Јевтић из Бадовинаца.
Коментаришући учешће дринаца, у борби на врховима Кјмакчалана, Јевтић каже да је то била борба срца и челика. Трајала је 19 дана и ноћи. Непријатељ је био вишеструко бројнији и боље наоружан, али младићи са Дрине су овладали Кајмакчаланом и тако ушли у историју за сва времена.
На крају, напоменимо и то да је на Церу и Колубари кроз читав рат Дринцима командовао, тада пуковник Крста Смиљанић и сам рођен поред Дрине, реке коју Срби необично воле.