Инфо

31. јануар 2019.31. јан 2019.
Последицe власти Стефана Немање и Светог Саве и њихов значај за данашње генерације Срба

Љубав према српском роду

Стефан Немања и Свети Сава заслужни су за остваривање и осамостаљивање српског идентитета у XII и XIII веку. Стефан Немања је после ратова са браћом ујединио све српске покрајине (Зету, Захумље, Рашку...) у јединствену српску државу, која је први пут названа Србија. Тадашње велике силе Угарска и Византија претиле су српском идентитету и на све могуће начине уплитале су се у српска национална питања, имајући за циљ слабљење утицаја Срба на Балкану. Поред стварања српске државе, Сава и Немања били су свесни да морају учврстити темеље српске државе, осамосталити Српску цркву, радити на просвећивању народа, описмењавању – отварати школе, писати прве књиге, подизати српске манастире и цркве... Са Немањом и Савом почиње преломни период у историји и култури Срба.
Утицај грчке (византијске) културе слаби, рађа се српска култура и идентитет. Познато је да је до добијања аутокефалности Српске православне цркве, Црква у Србији била под јурисдикцијом Охридске архиепископије (Цариградске патријаршије). Грци су постваљали епископе на територији Србије. Стефан Немања је знао, да ако жели да учврсти српски идентитет, мора да има круну краља или цара, али само патријарх (архиепископ) аутокефалне Цркве може краља крунисати. Знаући ово, Стефан Немања давао је подстицај сину Растку да ради на том плану. Добијањем аутокефалности СПЦ 1219. године у Никеји (право на аутокефалност националне помесне цркве даје цариградски – васељенски патријарх, чију одлуку потврђују све остале помесне православне цркве) Сава постаје први српски архиепископ и први пут у историји Србин - Сава добија легитимитет да поставља српске епископе и свештенство по Србији. Након овога, Сава крунише свог брата Стефана Првовенчаног за првог српског краља 1220. године у манастиру Жича, где Србија постаје наследна монархија.
Православље је постало државна религија, по узору на Византију. У овом периоду српске историје појављује се српско–византијски стил подизања цркава и манастира, које ће сви наследници Стефана Немање користити при зидању своји задужбина. Најпознатија инкорпорација српско – византијског стила грађења је манастир Студеница, задужбина Стефана Немање. Србија добија први Устав, по узору на византијски „Номоканон“ – („номо“ – државни прописи, „канон“ црквени прописи,). То је Савино „Законоправило“. Номоканон је зборник црквено – државних прописа у 70. тачака који је Свети Сава превео 1219. године на српски језик. Оснивају се преписивачке школе, пишу књиге на српском језику и почиње велики рад на просвећивању српског народа.
У периоду раног средњег века, водила се брига искључиво о властели. Сава то мења. Немањина Србија се са правом може назвати једном од првих демократских земаља на свету „Који роб дође у Србију, постаје слободан“. То је било револуционарно дело за рани средњи век. Сава ради на просвећивању не само властелинског сталежа, него целог српског народа, где се види Савина брига за целокупну српску нацију. Подиже достојанство сваког човека, брине да се описмени и просвети сваки Србин, без обзира на сталеж. Дакле, из свега наведеног, по делима Стефана Немање и сина његовог Саве видимо пре свега велику љубав према свом српском роду, сваки њихов задатак био је искључиво у интересу свеобухватног српског народа и његовог учвршћивања. Дела Стефана Немање и Светог Саве су темељ свега онога што имамо данас, а дато нам је у аманет да наставимо њиховим корацима.

Вероучитељ ОШ „Лаза К. Лазаревић“; „Ната Јеличић“Игор Бошковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa