Расути свуда по свету

Tрадиционална Светсосавска изложба, радова ученика Школе сликања, академског сликара професора Драгише Марсенић, отворена је у петак у Библиотеци шабачкој. Свечани догађај употпунио је и наступ хора ђака школе Примењених уметности, под руководством професорке Слађане Николић.
Директорка библиотеке Јелена Подгорац Јовановић, честитала је младим уметницима који свој пут започињу управо у најзначајнијој културној установи у Шапцу.
- Библиотека шабачка је са поносом и ове године отворила врата сликарском атељеу професора Драгише Марсенића. Надам се да ће нам се излагачи, када постану врсни и светски уметници, радо враћати. Снага није у чињењу онога што можемо, већ онога што не можемо. Управо је то оно чему професор Марсенић своје ђаке учи - навела је Јелена Подгорац Јовановић.
Јелена Чолић, Алкександра Бекић, Теодора Обрадиновић, Ана Мартиновић, Татјана Пуљиз, Кристина Пап, Ивана Живковић, Тамара Ковачевић, Јована Бојић и Марко Мујић, уметници су чији ће радови крастити хол библиотеке у Шапцу до 08.02. 2018.
Представљајући студенте, професор Драгиша Марсенић, истакао је њихове капацитете, сензибилитет, снагу у потезу, енергију у рукама, живу сугестивну линију, али се осврнуо и на продукт дугогодишњг рада.
-Посебан је осећај срести сликаре који су пре неколико деценија излагали, а сада долазе заинтересовани за рад млађих колега. Уграбе мало времена да се сврате у атеље како бисмо евоцирали успомене . За тридесетогодишњицу изложбе, добио сам слике ђака који је похађао моју школу, а сада је у Шведској, цењени сликар. Многи су у Чикагу, Аустрији, Француској, расути свуда по свету. То су људи који воле уметност, културу, Шабац, а помало и мене - навео је професор Марсенић.
У року од 32 године , 106 ђака професора Марсенића уписало је академију. Изазов је подстаћи их да слушају свој животни позив, а посебно сада када се примакао осамдесетој. Тескобе истрајности у његовим годинама како каже надокнађује дух ученика. Поштује њихове жеље али не одустаје тек тако.
Пример за то је Јована Бојић, која га како каже по карактеру подсећа на њега, а какав је човек и борац говори тврдња да би волео да је његова ћерка. Двадесетрогодишња Јована Бојић, одмалена је осећала потребу да се бави уметношћу. Међутим, услед неразумевања околине, уписала је Полицијску академију. Ипак, након две године одлучила се за Академију примењених уметности.
- Да није било професора Марсенића вероватно сликарство не бих ни уписала. Уз његову подршку скупила сам храброст да истрајем у том путу. Пре седам година излагала сам први пут. Тадашњи осећај и сећање на изложбу копкали су ме током двогодишњег студирања. Можда је тај догађај био и преломан враћању оловци. Кад год сам у Шапцу обилазим млађе колеге са циљем да их подржим и посаветујем на који начин да нађу правац који им највише одговара - истакла је Јована Бојић, чија је омиљена техника цртање.
Драгиша Марсенић, сликар који је са 16 година, добио велику награду Црне горе за Уметност у омладинској конкуренцији, похађао је часове код српског академика Пријића. Тада је одлучио да ће стечено знање преносити докле год буде могао, а по свему судећи истрајао је у томе.