ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У КОЦЕЉЕВИ
РИЗНИЦА ТАМНАВСКЕ ПРОШЛОСТИ
За зграду у којој се данас налази музеј може се рећи да је експонат сама по себи. Подигнута је 1871. године, баш као и црква у њеном суседству, на месту некадашње зграде Општине од шепера и школе. Почетком двадесетог века подигнута је нова зграда у коју је пресељена школа а зграда данашњег Музеја била је Општина све до окончања Првог светског рата
Скоро шест деценија у Коцељеви постоји Завичајни музеј који чува сећања на историју тамнавског краја. Основан је далеке 1962. године али је врата за прве посетиоце отворио тек 12 година касније, након припрема за сталну изложбену поставку која је тада, у највећој мери, била посвећена народно-ослободилачком рату. Већ крајем 80-их година прошлог века Музеј је почео да се орјентише на гостујуће изложбе док су експонати посвећени НОР-у уклоњени године 1997. након двогодишње паузе због реновирања, Музеј је поново отворен за јавност, али стара поставка није враћена.
–Мојим доласком 2001. године музеј је почео да ради тако рећи од нуле. Веома мало је остало материјала из времена прве поставке који је, ето, и данас укључен у сталну поставку музеја. Сав материјал и сви подаци који данас постоје у њој су прикупљени последње две деценије па и дуже, јер сам био ангажован на прикупљању артефаката на територији Општине Коцељева још пре него што сам стално запослен у овој установи - каже археолог кустос Зоран А.Живановић и додаје да данашња стална поставка још увек није довршена.
Годишње ову ризницу тамнавске прошлости посети око две хиљаде посетилаца, највише током трајања Фестивала зимнице.
–Кроз музеј тада прође од 1000-1500 људи и погледају сталну поставку као и неку од гостујућих изложби која је у том тренутку овде. У току године нам долазе ђачке екскурзије а музеј посећују и ђаци из нашег краја. У току године нас посети око две хиљаде посетилаца а они који дођу из других места и градова буду запрепашћени и зачуђени пред чињеницом да Коцељева као мало место има Завичајни музеј. То нам је некакав заштитни знак који би био још упечатљивији и бољи када би испред њега били враћени његови оригинални топови из Другог светског рата који су 1974-е године постављени ту, када је Музеј први пут отворен за јавност и који су представљали један од симбола овог места- рекао је Живановић.
Неретко се бахато односимо према експонатима. Често смо немарни према својој историји а већина није ни свесна какву штету таквим односом наносимо себи и наредним генерацијама. Важно је да спознамо прошлост како бисмо могли да разумемо будућност. Управо нас на то подсећа музеј, чувар историје, који топовима жели да врати стари сјај.
Ови експонати су поклон Филмског града од пре скоро пола века и представљају ратни плен из Другог светског рата. Некад су се, као симболи, налазили и на разгледницама Коцељеве. Уклоњени су половином деведесетих година, због реновирања, и дислоцирани најпре у оближњи парк а потом су, пре десетак година, склоњени иза зграде Дома културе где су их вандали почели уништавати па су поново враћени у двориште иза музеја где чекају на рестаурацију.
–Народни посланик Верољуб Матић иницирао је да се ради на истраживању и представљању једне светски познате ратне операције из времена Другог светског рата, тзв.”Mисије Халијард”, односно операције спасавања оборених америчких пилота над Србијом, па је један део те мисије, поред Чачка, био реализован и у Коцељеви, а трећи део у Дољанима у Босни. Ето прилике, пошто су топови немачки из тог периода, да их поново вратимо на симболичан начин у оквиру тог пројекта, па ће тако и Музеј вратити тај свој симболичан начин препознавања- сматра кустос.
БАКАРНА СЕКИРА
НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈИ
ЕКСПОНАТ
Музеј у Коцељеви је завичајног типа те се зато бави истраживањем, проучавањем и прикупљањем експоната из прошлости овог краја. Посетиоци, због недостатка изложбеног простора, нису у прилици да виде све оно што ова установа поседује. Још увек очима јавности није доступна етнографска збирка, део историографске као и нумизматичка.
–Тек је пре неколико година оспособљено поткровље и стављено на располагање гостујућим изложбама, док је приземље зграде остављено за сталну поставку. Највише имамо археолошких експоната у поставци али ни они нису сви изложени. Велики број експоната има историографска а ту је и етнографска која је можда и већа од историографске. Наравно, нумизматичка ни мало занемарљива, с обзиром на то да поседујемо новчић из 3. века нађен на територији наше општине из римског времена. Надамо се да ће се једног дана створити услови за излагање тих збирки- истакао је Живановић.
Према његовим речима музеј поседује веома ретке и важне предмете из најстаријих времена људске прошлости. Ипак, издваја бакарну секиру као најинтересантнију. Реч је о најстаријем металном објекту пронађеном у овом подручју из времена винчанске културе и прелаза неолита у енеолит, око 3,5-4 хиљаде година пре Христа.
–Можда би то, са неке тачке научне вредности посматрано, био највреднији експонат којим располажемо, премда имамо и оне који су још старији и веома значајни по својој реткости као што је један крамп од глачаног камена из времена старчевачке културе пре осам хиљада година, перфектно очуван и јединствен у Србији по својој очуваности и изгледу, на који су урезани и некакви симболи и знаци- открива кустос коцељевачког музеја.
ЈАНКОВА СОБА
Посетиоцима је најатрактивнија Јанкова соба са, према тврдњама кустоса, највећом изложеном збирком фотографија на којима је писац.
–Музеј поседује око 40 фотографија на којима су Јанко и чланови његове породице. Познато је да није било много фотографија везаних за његов живот и мислим да се 98 одсто оних познатих налази изложено управо у Јанковој соби, што је заиста сам по себи податак вредан пажње- истиче Зоран Живановић. Они који дођу у Завичајни музеј најдуже се задржавају у овој соби у којој су, поред фотографија, изложени и други експонати везани не само за Јанка већ и за живот из тог времена у овом месту. Пажњу посетилаца привлачи оригинални Јанков сто из Свилеуве на којем је почетком децембра месеца 1881. године написао своје прве приповетке, али и оригинална општинска каса из његовог времена када је писац у згради музеја најпре био учитељ, а затим и председник Општине Коцељева.
Најмлађим посетиоцима је најинтересантнија историографска збирка. Оружје које музеј поседује привлачи дечје погледе магнетном снагом.
–То оружје је прво што деца погледају када дођу у музеј. Ако вратимо топове, биће то за њих атракција - сматра кустос.
ЗГРАДА МУЗЕЈА ЈЕ
ЕКСПОНАТ САМ ПО СЕБИ
За зграду у којој се данас налази музеј може се рећи да је експонат сам по себи. Подигнута је 1871. године, баш као и црква у њеном суседству, на месту некадашње зграде Општине од шепера и школе. Почетком двадесетог века подигнута је нова зграда у коју је пресељена школа а зграда данашњег Музеја била је Општина све до окончања Првог светског рата.
–Занимљиво је да је у њој као учитељ био Јанко Веселиновић, чувени српски писац, који је неколико година касније постао и председник ове општине и боравио управо у овој згради. По томе је она историјски знаменита. Мислим да је, поред цркве, зграда музеја најстарији архитектонски објекат у нашој општини што је за свако поштовање- рекао је Живановић и подсетио да је она стављена под заштиту споменика културе како би се у што већој мери сачувала њена аутентичност за будућа поколења.
ДИГИТАЛНА ЗБИРКА
ФОТОГРАФИЈА
Захваљујући новим технологијама Музеј поседује и дигиталну збирку фотографија које намерава у будућности да штампа и чува као папирне копије. До тада их публикује преко своје фејсбук странице и по броју лајкова и реакција пријатеља музеја јасно је да су оне веома интересантне људима, како самим житељима Коцељеве, тако и онима који су некада живели на овим просторима. Збирка садржи око 500 фотографија, веома старих, које су углавном од општег значаја за историју овог краја.
–То је нешто што представља једно културно завештање нашег краја које никако не бисмо требали да испустимо. Добитак те дигитализације у смислу културне заоставштине је на тај начин евидентан. Свакодневно живећи, ми се заправо не трудимо много да остављамо трага о нашем тренутку, изузев последњих 50-ак година, захваљујући новим технологијама. Иначе тај тренд је и пре био присутан па су фотографије из тог периода ретке. И данас један кустос у Завичајном музеју не може да стигне да одради све оно што је везано за прошлост, за историју нашег краја. Надам се да ће у будућности овај музеј бити проширен и да ће имати већи број стручњака- каже Зоран. Прва фотографија на овим просторима настала је 1881- е године у Свилеуви, на свадби Јанка Веселиновића и Јованке Јоке Јовановић, пореклом из овог села, сестричином чувеног Владике Никанора.
–Музеј са те свадбе располаже оригиналном фотографијом на којој је мајка ручног девера Јанковог. Његови родитељи нису били за тај брак, сматрајући да је он превише млад за њега, па нису ни дошли на свадбу. Зато је његов добар пријатељ био ручни девер и том приликом поред фотографија са венчања које ми, нажалост, немамо настала је и фотографија мајке ручног девера-истиче археолог кустос.
У дигиталној збирци се налази и најстарија тренутно позната колор фотографија, настала 30-их година прошлог века у Љубљани, на којој су гардисти Краљевине Југославије, а један од њих је некадашњи опанчар из Малог Бошњака, Рафаило Матић.
–Може да се деси у будућности да добијемо можда још старију фотографију у боји, али не и много старију, јер се прва таква појавила 1928-е године. На овај начин чувамо културну заоставштину новијег датума. Збирка се допуњава и обогаћује захваљујући интерактивном односу Музеја и пријатеља на друштвеним мрежама. Музеј, са једне стране, потпуно бесплатно нуди своје збирке на увид и дигитално преузимање, док грађани из својих старих албума достављају Музеју старе фотографије, које чак могу да буду и породичне, али су оне битне за етнографско проучавање модних или трендовских токова у облачењу у овим крајевима, како свечарских тако и оних свакодневних, радних- напомиње Живановић.
НАЈСТАРИЈА ФОТОГРАФИЈА ЈЕДНЕ КОЦЕЉЕВЧАНКЕ
У дигиталној збирци се налази најстарија позната фотографија једне Коцељевчанке из 1897. године. Наиме, реч је о Перси Тадић чија је судбина била страшна и тужна. Њено име појавило се 1898. године у књизи “Затворенице” о српским женама које робијају у пожаревачком казненом заводу. Перса је робијала због убиства свога оца, алкохоличара, који ју је подводио кафанским пајтосима. Књига је као реиздање оригинала поново штампана пре две године а музеј је из ње преузео кратак одломак који објашњава како је ова несрећна Коцељевчанка постала робијашица, али и њену фотографију с краја 19-ог века.
СЕЋАЊЕ НА ПОП ЛУКУ
ЛАЗАРЕВИЋА
Пре 15 година, поводом 200 година од Првог српског устанка, музеј је организовао научни скуп посвећен поп Луки Лазаревићу и резултате истраживања учесника објавио у публикацији. Истраживања на ову тему још увек нису завршена а највећу непознаницу везану за његову биографију представља период Лукиног живота проведен у егзилу у Русији где је он боравио скоро 30 година као изгнаник.
–На основу истраживања која сам и сам спровео успели смо да лоцирамо кућу у Свилеуви у којој је Лука одрастао. Била је потпуно заборављена и избрисана из сећања народа у његовом родном селу. Можда би следећа етапа, која ће остати будућим стручњацима, била реконструкција те куће у којој је одрастао, кућа његовог стрица који га је практично усвојио када је имао 4-5 година- прича Живановић.
Пре десетак година, приликом манифестације Ноћ музеја, посетиоци коцељевачког Музеја су имали прилику да виде оригиналне Лукине пиштоље, изузетне по својој изради, техници, употребљеним материјалима, посебне по својој старости, оригиналности и чињеници да су пиштољи након два века поново у овом крају, у крају поп Луке Лазаревића.
–Мојим доласком 2001. године музеј је почео да ради тако рећи од нуле. Веома мало је остало материјала из времена прве поставке који је, ето, и данас укључен у сталну поставку музеја. Сав материјал и сви подаци који данас постоје у њој су прикупљени последње две деценије па и дуже, јер сам био ангажован на прикупљању артефаката на територији Општине Коцељева још пре него што сам стално запослен у овој установи - каже археолог кустос Зоран А.Живановић и додаје да данашња стална поставка још увек није довршена.
Годишње ову ризницу тамнавске прошлости посети око две хиљаде посетилаца, највише током трајања Фестивала зимнице.
–Кроз музеј тада прође од 1000-1500 људи и погледају сталну поставку као и неку од гостујућих изложби која је у том тренутку овде. У току године нам долазе ђачке екскурзије а музеј посећују и ђаци из нашег краја. У току године нас посети око две хиљаде посетилаца а они који дођу из других места и градова буду запрепашћени и зачуђени пред чињеницом да Коцељева као мало место има Завичајни музеј. То нам је некакав заштитни знак који би био још упечатљивији и бољи када би испред њега били враћени његови оригинални топови из Другог светског рата који су 1974-е године постављени ту, када је Музеј први пут отворен за јавност и који су представљали један од симбола овог места- рекао је Живановић.
Неретко се бахато односимо према експонатима. Често смо немарни према својој историји а већина није ни свесна какву штету таквим односом наносимо себи и наредним генерацијама. Важно је да спознамо прошлост како бисмо могли да разумемо будућност. Управо нас на то подсећа музеј, чувар историје, који топовима жели да врати стари сјај.
Ови експонати су поклон Филмског града од пре скоро пола века и представљају ратни плен из Другог светског рата. Некад су се, као симболи, налазили и на разгледницама Коцељеве. Уклоњени су половином деведесетих година, због реновирања, и дислоцирани најпре у оближњи парк а потом су, пре десетак година, склоњени иза зграде Дома културе где су их вандали почели уништавати па су поново враћени у двориште иза музеја где чекају на рестаурацију.
–Народни посланик Верољуб Матић иницирао је да се ради на истраживању и представљању једне светски познате ратне операције из времена Другог светског рата, тзв.”Mисије Халијард”, односно операције спасавања оборених америчких пилота над Србијом, па је један део те мисије, поред Чачка, био реализован и у Коцељеви, а трећи део у Дољанима у Босни. Ето прилике, пошто су топови немачки из тог периода, да их поново вратимо на симболичан начин у оквиру тог пројекта, па ће тако и Музеј вратити тај свој симболичан начин препознавања- сматра кустос.
БАКАРНА СЕКИРА
НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈИ
ЕКСПОНАТ
Музеј у Коцељеви је завичајног типа те се зато бави истраживањем, проучавањем и прикупљањем експоната из прошлости овог краја. Посетиоци, због недостатка изложбеног простора, нису у прилици да виде све оно што ова установа поседује. Још увек очима јавности није доступна етнографска збирка, део историографске као и нумизматичка.
–Тек је пре неколико година оспособљено поткровље и стављено на располагање гостујућим изложбама, док је приземље зграде остављено за сталну поставку. Највише имамо археолошких експоната у поставци али ни они нису сви изложени. Велики број експоната има историографска а ту је и етнографска која је можда и већа од историографске. Наравно, нумизматичка ни мало занемарљива, с обзиром на то да поседујемо новчић из 3. века нађен на територији наше општине из римског времена. Надамо се да ће се једног дана створити услови за излагање тих збирки- истакао је Живановић.
Према његовим речима музеј поседује веома ретке и важне предмете из најстаријих времена људске прошлости. Ипак, издваја бакарну секиру као најинтересантнију. Реч је о најстаријем металном објекту пронађеном у овом подручју из времена винчанске културе и прелаза неолита у енеолит, око 3,5-4 хиљаде година пре Христа.
–Можда би то, са неке тачке научне вредности посматрано, био највреднији експонат којим располажемо, премда имамо и оне који су још старији и веома значајни по својој реткости као што је један крамп од глачаног камена из времена старчевачке културе пре осам хиљада година, перфектно очуван и јединствен у Србији по својој очуваности и изгледу, на који су урезани и некакви симболи и знаци- открива кустос коцељевачког музеја.
ЈАНКОВА СОБА
Посетиоцима је најатрактивнија Јанкова соба са, према тврдњама кустоса, највећом изложеном збирком фотографија на којима је писац.
–Музеј поседује око 40 фотографија на којима су Јанко и чланови његове породице. Познато је да није било много фотографија везаних за његов живот и мислим да се 98 одсто оних познатих налази изложено управо у Јанковој соби, што је заиста сам по себи податак вредан пажње- истиче Зоран Живановић. Они који дођу у Завичајни музеј најдуже се задржавају у овој соби у којој су, поред фотографија, изложени и други експонати везани не само за Јанка већ и за живот из тог времена у овом месту. Пажњу посетилаца привлачи оригинални Јанков сто из Свилеуве на којем је почетком децембра месеца 1881. године написао своје прве приповетке, али и оригинална општинска каса из његовог времена када је писац у згради музеја најпре био учитељ, а затим и председник Општине Коцељева.
Најмлађим посетиоцима је најинтересантнија историографска збирка. Оружје које музеј поседује привлачи дечје погледе магнетном снагом.
–То оружје је прво што деца погледају када дођу у музеј. Ако вратимо топове, биће то за њих атракција - сматра кустос.
ЗГРАДА МУЗЕЈА ЈЕ
ЕКСПОНАТ САМ ПО СЕБИ
За зграду у којој се данас налази музеј може се рећи да је експонат сам по себи. Подигнута је 1871. године, баш као и црква у њеном суседству, на месту некадашње зграде Општине од шепера и школе. Почетком двадесетог века подигнута је нова зграда у коју је пресељена школа а зграда данашњег Музеја била је Општина све до окончања Првог светског рата.
–Занимљиво је да је у њој као учитељ био Јанко Веселиновић, чувени српски писац, који је неколико година касније постао и председник ове општине и боравио управо у овој згради. По томе је она историјски знаменита. Мислим да је, поред цркве, зграда музеја најстарији архитектонски објекат у нашој општини што је за свако поштовање- рекао је Живановић и подсетио да је она стављена под заштиту споменика културе како би се у што већој мери сачувала њена аутентичност за будућа поколења.
ДИГИТАЛНА ЗБИРКА
ФОТОГРАФИЈА
Захваљујући новим технологијама Музеј поседује и дигиталну збирку фотографија које намерава у будућности да штампа и чува као папирне копије. До тада их публикује преко своје фејсбук странице и по броју лајкова и реакција пријатеља музеја јасно је да су оне веома интересантне људима, како самим житељима Коцељеве, тако и онима који су некада живели на овим просторима. Збирка садржи око 500 фотографија, веома старих, које су углавном од општег значаја за историју овог краја.
–То је нешто што представља једно културно завештање нашег краја које никако не бисмо требали да испустимо. Добитак те дигитализације у смислу културне заоставштине је на тај начин евидентан. Свакодневно живећи, ми се заправо не трудимо много да остављамо трага о нашем тренутку, изузев последњих 50-ак година, захваљујући новим технологијама. Иначе тај тренд је и пре био присутан па су фотографије из тог периода ретке. И данас један кустос у Завичајном музеју не може да стигне да одради све оно што је везано за прошлост, за историју нашег краја. Надам се да ће у будућности овај музеј бити проширен и да ће имати већи број стручњака- каже Зоран. Прва фотографија на овим просторима настала је 1881- е године у Свилеуви, на свадби Јанка Веселиновића и Јованке Јоке Јовановић, пореклом из овог села, сестричином чувеног Владике Никанора.
–Музеј са те свадбе располаже оригиналном фотографијом на којој је мајка ручног девера Јанковог. Његови родитељи нису били за тај брак, сматрајући да је он превише млад за њега, па нису ни дошли на свадбу. Зато је његов добар пријатељ био ручни девер и том приликом поред фотографија са венчања које ми, нажалост, немамо настала је и фотографија мајке ручног девера-истиче археолог кустос.
У дигиталној збирци се налази и најстарија тренутно позната колор фотографија, настала 30-их година прошлог века у Љубљани, на којој су гардисти Краљевине Југославије, а један од њих је некадашњи опанчар из Малог Бошњака, Рафаило Матић.
–Може да се деси у будућности да добијемо можда још старију фотографију у боји, али не и много старију, јер се прва таква појавила 1928-е године. На овај начин чувамо културну заоставштину новијег датума. Збирка се допуњава и обогаћује захваљујући интерактивном односу Музеја и пријатеља на друштвеним мрежама. Музеј, са једне стране, потпуно бесплатно нуди своје збирке на увид и дигитално преузимање, док грађани из својих старих албума достављају Музеју старе фотографије, које чак могу да буду и породичне, али су оне битне за етнографско проучавање модних или трендовских токова у облачењу у овим крајевима, како свечарских тако и оних свакодневних, радних- напомиње Живановић.
НАЈСТАРИЈА ФОТОГРАФИЈА ЈЕДНЕ КОЦЕЉЕВЧАНКЕ
У дигиталној збирци се налази најстарија позната фотографија једне Коцељевчанке из 1897. године. Наиме, реч је о Перси Тадић чија је судбина била страшна и тужна. Њено име појавило се 1898. године у књизи “Затворенице” о српским женама које робијају у пожаревачком казненом заводу. Перса је робијала због убиства свога оца, алкохоличара, који ју је подводио кафанским пајтосима. Књига је као реиздање оригинала поново штампана пре две године а музеј је из ње преузео кратак одломак који објашњава како је ова несрећна Коцељевчанка постала робијашица, али и њену фотографију с краја 19-ог века.
СЕЋАЊЕ НА ПОП ЛУКУ
ЛАЗАРЕВИЋА
Пре 15 година, поводом 200 година од Првог српског устанка, музеј је организовао научни скуп посвећен поп Луки Лазаревићу и резултате истраживања учесника објавио у публикацији. Истраживања на ову тему још увек нису завршена а највећу непознаницу везану за његову биографију представља период Лукиног живота проведен у егзилу у Русији где је он боравио скоро 30 година као изгнаник.
–На основу истраживања која сам и сам спровео успели смо да лоцирамо кућу у Свилеуви у којој је Лука одрастао. Била је потпуно заборављена и избрисана из сећања народа у његовом родном селу. Можда би следећа етапа, која ће остати будућим стручњацима, била реконструкција те куће у којој је одрастао, кућа његовог стрица који га је практично усвојио када је имао 4-5 година- прича Живановић.
Пре десетак година, приликом манифестације Ноћ музеја, посетиоци коцељевачког Музеја су имали прилику да виде оригиналне Лукине пиштоље, изузетне по својој изради, техници, употребљеним материјалима, посебне по својој старости, оригиналности и чињеници да су пиштољи након два века поново у овом крају, у крају поп Луке Лазаревића.
Весна Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
