Инфо

7. фебруар 2019.7. феб 2019.
ДУХОВНА СПРЕГА ДВА НАРОДА
ПРАВОСЛАВНИ ДУХОВНО-ПРОСВЕТИТЕЉСКИ ЦЕНТАР ЉУБАВ

ДУХОВНА СПРЕГА ДВА НАРОДА

Све је почело нестварно, када је Војислав Деспот кренуо на поклоничко путовање у Русију. Баћушка Гурије, који га је тада први пут видео, ословио га је именом и рекао да ће у његовој кући бити основан Духовни центар. После три године, благослов је почео да делује
„Руси долазе!“ Када се то чује, значи да ће схимонах Варсануфије, велики руски духовник, кога зову баћушка Гурије и монах Венијамин опет посетити храм Светог Василија Острошког у Касарским Ливадама. Дугогодишња сарадња и „духовна спрега“, како каже свештеник Илија Јанчић, са монасима из Санкт Петербурга, донела је многе добробити. Спона овог савеза је Православни духовно-просветитељски центар „Љубав“ из Земуна.
Центар од оснивања сарађује са Православно-просветитељским центром при Храму свих светих просијавших на Санкт Петербуршкој земљи, који је основан са благословом његовог настојатеља, баћушке Гурија Кузмина. „Љубав“ шири и упознаје братске и друге народе о вредностима и значају православне вере и културе за савремени свет. Своје циљеве реализује путем предавања, јавних наступа, публикација, издавања књига и часописа, културних и уметничких манифестација.
А све је почело нестварно, онако како бива када Бог провиђа. Године 2006. Војислав Деспот кренуо је на поклоничко путовање у Русију. Када су стигли у Петроград, баћушка Гурије позвао је ходочаснике из Србије да дођу код њега. Вођа пута је имао другачије планове, али је баћушка инсистирао.
- Кад смо стигли код њега, ословио ме је именом „Војиславе“, што је за мене тада било непојмљиво и додао: „У твојој кући ће бити отворен духовни центар“. Кад је требало да кренемо даље, поново је дошао до мене, извео ме је из кола и рекао исту реченицу. Запрепастило ме је његово виђење. Гледао ме је у очи и благословио. Истог тренутка је прострујала кроз мене тако снажна енергија да сам се расплакао као мало дете. Пола сата сам плакао, каже Деспот, председник Центра.
Носио је благослов оца Гурија неколико месеци, збуњен, не знајући шта да ради. Опет је отишао у Русију и, овај пут, позвао старца да дође у Србију. Баћушка је понео икону Брзопомоћницу и спавао код свог новог пријатеља и брата у духу. „Овде је мој манастир“, рекао му је, освештао икону и кропио водом: „Ово нико не може развалити“.
- Његов благослов сам носио три године док нисам срео владику Амфилохија и све му испричао. Није ми поверовао. Тражио је да дођем код њега у Патријаршију да му детаљно све испричам. И даље није веровао. Било је чудно и њему, и мени. Митрополит је одлучио да позовемо старца.
„Војислав ми је испричао за духовну школу“, упитно је интонирао реченицу владика Амфилохије. Баћушка му је одговорио да је дао благослов и нагласио: „Не заборавите да ће тако бити“. „Ово је свети старац“, рекао је митрополит, „са њим се није играти, и ја дајем свој благослов“.
- Тако је почело. Баћушка ме је полако духовно уздизао, степеник по степеник. Тек кад би био сигуран да стојим на чврстом тлу, водио ме је даље. Чим сам чуо да намеравају да граде храм Светом кнезу Лазару у Русији, одмах сам се заинтересовао.
- Када ми је Воја, кога одавно познајем, испричао о чему се ради, препознала сам себе у тој причи зато што ми је кнез Лазар помогао да добијем дете, али сам рекла да нисам достојна. „Нико није“, одговорио ми је. Нисам била дубоко у вери, али, у сусрету са оцем Варсануфијем и атмосфери радости, полако сам улазила у веру и прихватила свој задатак, каже Татјана Батак Петровић, потпредседница центра.
Пред одлазак у Русију, одлучили су да дарују крст српско-византијског стила, зато што ће будући храм посвећен Светом кнезу Лазару бити саграђен у том стилу. Када су отишли по крст, испоставило се да није урађен у Батајници, где су га наручили, него у селу код Крушевца, одакле је војска кнеза Лазара кренула на Косово. У Русију су понели крст са записом Свете земље, камење са Свете горе, испод Острога, земљу са Косова и крст из Дечана. Све су то положили у темеље храма.
Прошле године, на Видовдан, освештани су темељи цркве која се гради у Кингисепу, на самом западу Руске Федерације, а посвећена је српском и руском светитељу – Кнезу Лазару и Николају Другом Романову. Потом су одржани Дани српске културе у организацији Владе Лењинградске области и Центра „Љубав“.
- Намеравамо и ове године, да организујемо Дане српске културе у Русији, а планирамо и да позовемо руске историчаре да учествују на конференцији у Србији. Администрација лењинградске области препознала је нашу искрену намеру да повежемо духовне и културне вредности два братска народа.
Стожер целе приче је старац Варсануфије (баћушка Гурије), који је, иако у осамдесет првој години, духовно крепак и пун радости. Духовни је отац бројним верницима, руским владикама и политичарима, као и оснивачима Православног центра „Љубав“.
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa