Инфо

7. фебруар 2019.7. феб 2019.
Уметник  оптималних захтева
IN MEMORIAM: СЛОБОДАН ПЕЛАДИЋ (1962 – 2019)

Уметник оптималних захтева

У суботу, 2. фебруара, напустио нас је наш Шапчанин, Слободан Пеладић, академски сликар, вајар и мултимедијални уметник.
На ликовну сцену Србије ступио је осамдесет седме, након што је дипломирао на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Његово стваралаштво одвијало се у три фазе: осамдесетих се бавио сликарством, деведесетих је био ангажован као скулптор, а од 2000. био је посвећен уметничком активизму.
На некадашњој југословенској уметничкој сцени представио се као један од протагониста новог енформела, у коме је промовисао готово пророчко сликарство. После свега што се десило на простору Југославије, ретроградно се да закључити да је Пеладићево сликарство новог енформела с краја осамдесетих несумњиво слутило на надолазећу катаклизму, као ознака једног мучног егзистенцијалног стања којег у раним деведесетим није нико, па тако ни уметност и уметник са ових простора, могао да избегне (Јерко Денегри).
Од 1994. до 2000. године радио је на месту професора у Школи примењених уметности у Шапцу. Био је оснивач и председник Независне уметничке асоцијације „Колектив“ и директор (2000 – 2019) Удружења ликовних стваралаца Шапца. Радови су му изложени у Музеју савремене уметности у Београду, Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Народном музеју у Шапцу, као и у приватним колекцијама Трајковић, Вујичић и Ђ. Поповић. Излагао је самостално и групно, у земљи и иностранству. Добитник је бројних награда и признања и заступљен је у неколиким књигама о савременој уметности.
Када је, пре четири године, презентовао свој рад у Међуопштинском историјском архиву у Шапцу под називом „Уметност оптималних захтева“, за „Глас Подриња“ (број 3561, 26.03.2015) је рекао: „Ову сентенцу Јерка Денегрија, која датира с краја деведесетих, користим у многим сличним ситуацијама. Она се поклапа са мојим карактером, начином рада, размишљањем и свим оним што јесам“.
У Културном центру је, у уторак, одржан комеморативни скуп где су говорили Игор Марсенић, Филип Ковачевић, Татјана Марковић и Кристина Нина Васић. Након тога, Шапчани су се заувек опростили од свог суграђанина, само три дана пре његовог педесет седмог рођендана. Сахрањен је на Камичком гробљу.
ОДЛАЗАК ПРИЈАТЕЉА
„Памћење још увек свеже, емоције снажне и неверица! Одлазак пријатеља, сарадника, саговорника који је имао шта да каже и знао да слуша... Понекад истомишљеник, понекад опонент, али један од оних чије мишљење поштујеш и када се не слажеш, а почаствован си када си на истој страни. Узор и подршка многима у свету уметности, младима посебно, а високи домети његове уметности пут су ка вечном трајању. Сарадња дугогодишња, разноврсна, професионална, уз велико међусобно уважавање. Иза човека тако богате уметничке биографије, доследности којој се дивиш и пријатељства које се гради годинама, остаје празнина која се дуго сличним испунити неће!“
(Татјана Марковић, историчарка уметности)

М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa