ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ ОСОБАМА КОЈЕ ЖИВЕ И РАДЕ НА УЛИЦИ
Просјачење као начин зараде
На улицама има и деце која се бави овом врстом зараде, а оно што је симптоматично за њих је да су свој рад доживели као вид помоћи и учествовању у доприносу кућном буџету. Обично не похађају школу
Асоцијација “Дуга” у склопу пројекта „Развој превентивног социјалног здравственог програма“, коју финансира Европска комисија, уз ко-финансирање од стране УНДП-а, програма за развој града Шапца, обилази места на којима рањива друштвена популација живи и ради.
За њих би наш народ рекао да су просјаци и бескућници. Невидљиви у систему, крију се од представника државних институција, плашећи се прекршајних санкција. На улици можемо срести људе који се баве просјачењем као усвојеним стилом живота, а неки су приморани на то. То су економско експлоатисана лица од стране особе која предводи организовано просјачење. Можемо срести пензионере, особе са инвалидитетом, оне који глуме инвалидности али и немоћне најмлађе за чију се безбедност институције али и тимови Асоцијације Дуга највише брину .
- Некада се и нас када се појавимо на терену у униформама плаше, јер је просјачење законски санкционисана што подразумева новчане казне које људи немају да плате, те санкције и немају очекивани ефекат – истиче Милица Васић, дипломирана социјална радница у тиму Асоцијације Дуга и додаје да су у питању често пријатне особе које не виде други излаз из немаштине.
- Наш посао је да им пружимо подршку, помоћ, да их информишемо о њиховим правима и упутимо на релевантне социјалне и здравствене установе. Неретко их у исте пратимо како бисмо им олакшали материјални статус и помогли да побољшају своје здравствено стање – каже Васићева.
На улицама има и деце која се баве овом врстом зараде, а оно што је симптоматично за њих је да су свој рад доживели као вид помоћи и учествовању у доприносу кућном буџету. Обично не похађају школу.
-Нажалост, млади са којима смо радили углавном имају значајне здравствене проблеме који су врло често основ дискриминација. Из тих разлога су одустали од школовања, а има и оних којима породица даје подршку за образовање. Због социјалне дистанце коју њихови вршњаци имају према њима, то не чине – истиче Александар Прица.
На територији Шапца не постоји посебна услуга која је предвиђена искључиво за ову осетљиву популацију, као што је свратиште на београдској територији. Имамо приватну станицу, али кроз њу не пролази велики број људи. Наравно за то постоји разлог, а то је да на Шабачкој територији нису све особе које раде на улици бескућници. Већина њих има место за живот, а неки долазе из других општина.
-У око 85 одсто случајева се ради о Ромској популацији. Тачан број је тешко утврдити. За време празника их има много више, али наша слободна процена опсервацијом терена је да се радом на улици у Шапцу бави између 46 и 60 особа. Локације на којима их досежемо су Пошта, црква, Стара и Нова робна кућа, аутобуска станица, сва гробља у градском подручју, тржни центар Рода, Капитол парк, потез између „Амана“ и „Уради сам“, градске пијаце, тржнице, а у летњем периоду баште кафића и ресторана у центру града. У раду са нама се некада плаше, неповерљиви су, све док не виде да смо ту због њиховог добра. Тада се опусте и поделе са нама своје проблеме – истиче Прица.
Тим Асоцијације Дуга је у прва два месеца пилотирања првог интегрисаног превентивног програма у Србији, радио са четворо младих који живе и раде на улици и девет старијих особа. Када су у питању младе особе, радили су са три девојчице и једним дечаком, а што се тиче старијих, са четири жене и пет мушкараца.
За њих би наш народ рекао да су просјаци и бескућници. Невидљиви у систему, крију се од представника државних институција, плашећи се прекршајних санкција. На улици можемо срести људе који се баве просјачењем као усвојеним стилом живота, а неки су приморани на то. То су економско експлоатисана лица од стране особе која предводи организовано просјачење. Можемо срести пензионере, особе са инвалидитетом, оне који глуме инвалидности али и немоћне најмлађе за чију се безбедност институције али и тимови Асоцијације Дуга највише брину .
- Некада се и нас када се појавимо на терену у униформама плаше, јер је просјачење законски санкционисана што подразумева новчане казне које људи немају да плате, те санкције и немају очекивани ефекат – истиче Милица Васић, дипломирана социјална радница у тиму Асоцијације Дуга и додаје да су у питању често пријатне особе које не виде други излаз из немаштине.
- Наш посао је да им пружимо подршку, помоћ, да их информишемо о њиховим правима и упутимо на релевантне социјалне и здравствене установе. Неретко их у исте пратимо како бисмо им олакшали материјални статус и помогли да побољшају своје здравствено стање – каже Васићева.
На улицама има и деце која се баве овом врстом зараде, а оно што је симптоматично за њих је да су свој рад доживели као вид помоћи и учествовању у доприносу кућном буџету. Обично не похађају школу.
-Нажалост, млади са којима смо радили углавном имају значајне здравствене проблеме који су врло често основ дискриминација. Из тих разлога су одустали од школовања, а има и оних којима породица даје подршку за образовање. Због социјалне дистанце коју њихови вршњаци имају према њима, то не чине – истиче Александар Прица.
На територији Шапца не постоји посебна услуга која је предвиђена искључиво за ову осетљиву популацију, као што је свратиште на београдској територији. Имамо приватну станицу, али кроз њу не пролази велики број људи. Наравно за то постоји разлог, а то је да на Шабачкој територији нису све особе које раде на улици бескућници. Већина њих има место за живот, а неки долазе из других општина.
-У око 85 одсто случајева се ради о Ромској популацији. Тачан број је тешко утврдити. За време празника их има много више, али наша слободна процена опсервацијом терена је да се радом на улици у Шапцу бави између 46 и 60 особа. Локације на којима их досежемо су Пошта, црква, Стара и Нова робна кућа, аутобуска станица, сва гробља у градском подручју, тржни центар Рода, Капитол парк, потез између „Амана“ и „Уради сам“, градске пијаце, тржнице, а у летњем периоду баште кафића и ресторана у центру града. У раду са нама се некада плаше, неповерљиви су, све док не виде да смо ту због њиховог добра. Тада се опусте и поделе са нама своје проблеме – истиче Прица.
Тим Асоцијације Дуга је у прва два месеца пилотирања првог интегрисаног превентивног програма у Србији, радио са четворо младих који живе и раде на улици и девет старијих особа. Када су у питању младе особе, радили су са три девојчице и једним дечаком, а што се тиче старијих, са четири жене и пет мушкараца.
К.Ј.Ђ
Најновији број
18. април 2024.
