СРЦА ЈЕ ПЛАВО, СНОВА ПУНО

Волимо да кажемо да смо у Немачкој, на Светском рукометном првенству имали двојицу Шапчана. Млади Милић је у МЕТАЛОПЛАСТИКУ дошао из Жупе, а Вукашин Воркапић из Београда. Ипак, популарни „Вуле“ од великог потенцијала, у нашем граду, стасао је до репрезентативца за будућност, надамо се светлију, српског рукомета, те осећање припадности Шапцу је обострано.
-Јесам из Београда, али не само да ме други доживљавају као Шапчанина, већ се и ја тако осећам. Овај клуб и град ми много значе и део мојих рукометних снова су и успеси, трофеји са МЕТАЛОПЛАСТИКОМ. Не мислим о иностранству, о наредној сезони, верујем да можемо много и ове, те је комплетан фокус на томе – казује, слободно можемо рећи, стандардно десно крило репрезентације Србије Вукашин Воркапић.
Одрастао си у Београду, али си рукометно “порастао” у Шапцу?
-Апсолутно. У Шабац сам дошао као неафирмисан играч, али сам од старта био уверен да чиним прави потез. Знао сам да прилику треба заслужити на тренинзима, да играч мора да напредује и да буде спреман када се укаже шанса. Тренери ми нису дозволили да посустанем у тежим моментима, веровали су у мене, били потпора самоуверености. У овај град сам стигао као дете практично, а сада сам репрезентативац са искуством наступа на Светском првенству. По много чему је МЕТАЛОПЛАСТИКА више од обичног клуба, а мени је и лично много више од клуба у коме градим каријеру.
Несумњиво је, већ сада, да ћеш 2019. годину памтити заувек, годину која је почела дебијем у репрезентацији? Већ сада у биографији имаш 16 голова на највећем такмичењу.
- Сањао сам, надао се, али нисам очекивао да ћу бити на коначном списку. Богдан Радивојевић је сада саиграч из репрезентације, али је био и још увек јесте узор и идол кога сам гледао, од кога сам учио. Постоје осећаји за које адекватне речи не постоје, један од тих је прочитати име на списку насловљеном као састав Србије на Светском првенству.
Част је бити у комбинацијама селектора, бити подршка са клупе, али си на шансу чекао до Кореје.
- Знао сам да ћу добити прилику, пре или касније, сваки меч сам био сконцентрисан и спреман да уђем у игру. Против Француске сам био на терену неколико минута, меч је већ био решен, док против Кореје дуел није текао како смо замислили. Селектор Перуничић је увидео прилику за мене, руке нису задрхтале, сачувао сам фокус и поклопио се низ голова, преокрет и прва победа.
Разликује ли се осећај дебија за први тим и репрезентативног „првенца“, не с аспекта значаја, већ осећаја у дебитанту?
- У оба случаја је била позитивна трема, наравно Светско првенство је врхунац, али и у овим младим годинама свака је важна, те је и деби за репрезентацију уследио уз већ неко искуство. Нисам се уплашио, само сам имао позитивну трему и жељу да покажем како ми је место у најбољој селекцији.
Колико је играч свестан атмосфере и величине догађаја када је на терену?
- Пуне трибине, атмосфера, навијање, све то импресионира пред меч, док се загревате, међутим од уласка, уколико сте фокусирани, све то је звук и слика у даљини, пажња је усмерена на ваше кретање, кретање ривала, лопту, навијање нестане, као да изгубите слух за друге звукове, све је договор и реализација. Све што одвлачи пажњу је само терет и оставља последице на пружено.
Србија се није прославила на Првенству, а посебно су „заболели“ порази од неевропских селекција Бразила и Аргентине.
- То нису државе које повезујемо за рукометом, но то су велике земље са много спортиста у којима раде одлични, инострани тренери. Као спортске велесиле не жели ни у рукомету да буду аутсајдери. Улажу, имају стрпљења и напредују великом корацима. Бразил је победио и једну Хрватску. Водећи играчи играју у најјачим лигама. Јесмо очекивали победе, пре свега против Бразила, не зато што су они слаби, већ је била неопходна за други круг. Нисмо успели, али верујте да није више сензација изгубити од такве репрезентације. Могу да изненаде тактиком, но никога не сме да изненади њихов квалитет. Није ни нас.
Вратимо се, за крај, на клуб, „плави“ близу плеј офа уз увек присутне снове о трофеју.
- Од повратка сав фокус ми је на клубу. Рекао сам колико ми овај тим значи. Прво да обезбедимо плеј оф, а потом и тамо да будемо проблем свима. Уверен сам да имамо квалитетан тим, кадар да парира свима, бићемо још бољи до пролећа. Волео бих да играм у најјачим лигама, али желим да плави дрес заменим неким другим после неког великог успеха, трофеја, зашто не и титуле. Радимо да остваримо снове, а у мојим сновима су славља са Металопластиком. За све друго има времена.